Linkovi

Projekat nuklearne elektrane u Bušeru

  • Džef Jang

Reaktor nuklearne elektrane u Bušeru potpuno je obavijen masivnim betonskim i čeličnim omotačem.

Reaktor nuklearne elektrane u Bušeru potpuno je obavijen masivnim betonskim i čeličnim omotačem.

Iran privodi kraju izgradnju svoje prve nuklearne elektrane, u Bušeru, na obali Persijskog zaliva. Očekuje se da će elektrana do kraja godine biti puštena u rad. U drugom delu našeg serijala o bezbednosti nuklearne energije, govorimo o projektu i izgradnji elektrane u Bušeru i razlikama u odnosu na japansku nuklearnu elektranu u Fukušimi, koja je teško oštećena u velikom zemljotresu i cunamiju.

Posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija 11. marta na severu Japana, prestale su da rade rashladne pumpe i drugi bezbednosni sistemi u nuklearnoj elektrani Fukušima. U roku od tri dana, u tri objekta sa nuklearnim reaktorima, dogodile su se velike eksplozije. I, radijacija je počela da se širi.

Japan je zemlja poznata po zemljotresima. Industrija nuklearne energije tvrdi da se prilikom projektovanja objekta vodi račun o bezbednosti na zemljotres. Ali najnoviji događaji pokazuju da ponekad i najbolji planovi ne mogu da odole silama prirode.

Na drugoj strani planete, druga zemlja – Iran – takođe je poznata po zemljotresima. Tokom godina, desetine hiljada ljudi su stradale u velikim potresima tla.

Iran je sada na pragu nuklearne ere. Završava se prva iranska nuklerana elektrana, u Bušeru, na obali Persijskog zaliva. Uskoro bi mogla da bude puštena u rad.

Izgradnja Bušera počela je 1974, ali je ’79. prekinuta Islamskom revolucijom. Elektrana je bila napadnuta i oštećena tokom osmogodišnjeg iransko-iračkog rata. Izgradnja je ponovo nastavljena 1995, kada je Rusija preuzela posao od nemačke kompanije „Simens“.

Profesor građevinarstva Muhamed Sahimi, na Univerzitetu južne Kalifornije, kaže da je opasnost od zemljotresa pažljivo razmotrena prilikom biranja lokacije.

Prvo što je iranska Organizacija za atomsku energiju uradila, bilo je obimno istraživanje bezbednosti nuklearnog reaktora u pogledu zemljotresa. Nuklearni rektor se obično gradi na području na kojem je mogućnost velikog zemljotresa veoma mala. Koliko mi je poznato, na jugu Irana gde se gradi reaktor u Bušeru, ne postoji neka veća aktivna nepogodnost.“

Jedinstveni ruski reaktor V-V-E-R – 1000, koji je instaliran u Bušeru, snage oko hiljadu megavata, sličan je zapadnim modelima.

Nuklearni fizičar Jupendra Rotgi, iz državne Nacionalne laboratorije Brukhevn u Njujorku, dobro je upoznat sa tom vrstom reaktora.

„V-V-E-R – 1000 je najnoviji ruski dizajn, koji je jednak zapadnim modelima reaktora sa vodom pod pritiskom. Svi oni imaju isti bezbednosni sistem, VVER i zapadni modeli, i svi imaju veoma dobre sisteme za sprečavanje radijacije.“

Reaktor u Bušneru je potpuno različito projektovan od mnogo starijeg tipa koji je eksplodirao u Černobilju, u Ukrajini, 1986. Iranski reaktor, za razliku od černobiljskog, potpuno je obavijen masivnim betonskim i čeličnim omotačem.

Taj omotač je projektovan tako da spreči zagađenje okoline ako dođe do nesreće. On se sastoji od više slojeva da bi se obezbedila zaštita, ali je i dovoljno čvrst da zaustavi uticaj eksplozije unutar ili izvan konstrukcije.

Japanska nuklearna elektrana u Fukušimi ima sličan višeslojni omotač. Ali postoji bojazan da je uprkos dizajnu, omotač najmanje jednog reaktora probijen. Stručnjaci kažu da bi to mogao da bude razlog za oslobađanje barem dela radijacije.

U narednom nastavku našeg serijala, biće reči o operativnoj i bezbednosnoj obuci osoblja nuklearnih reaktora, uključujući i onaj u Bušeru.

XS
SM
MD
LG