Prošlonedeljne napade u Norveškoj izvršio je Norvežanin koji izražava neizmernu mržnju prema imigrantima, islamu i kulturnim razlikama u Evropi. Ekstremno desničarski pogledi koje je on navodno objavio na internetu, usmerili su pažnju na evropsku sve jaču ekstremnu desnicu.
Malo ljudi bi podržalo ono što je uradio ovaj čovek. On priznaje da je podmetnuo bombu u centru Osla, u čijoj eksploziji je poginulo osam ljudi. Mnogo više žrtava bilo je u pucnjavi na obližnjem ostrvu.
U tekstovima koji mu se pripisuju, Anders Bering Brejvik naziva „marketingom“ oglašavanje manifesta od 1500 strana koji izgleda da je sam napisao. U njemu se visokoparno napada marksizam, multikulturalnost i globalizacija i upozorava na – kako Brejvik navodi – islamsku demografsku ratnu strategiju. On poziva na krstaški rat u odbranu svoje ideje o Evropi.
Ekspert za evropski desni ekstremizam na londonskom Kingston univerzitetu, Andrea Mamoni, kaže da Brejvik nije jedini u Evropi koji tako misli.
„Ovakve ideje o čistoj zajednici, o beloj Evropi, prilično su rasprostranjene širom evropske ekstremne desnice. Naravno imigracija i sada islam, koji je veoma laka meta, protive se tome. Oni su za Evropu bez imigranata i to je potpuno jasno.“
A to je pogled koji dobija političko tlo. U Norveškoj, populuistička desničarska Partija progresa, druga je po veličini u parlamentu.
U Švedskoj, demokrate su prošle godine ušle u parlament pod parolom „sačuvati švedsku Švedsku“, a u Finskoj, nacionalistički Istinski Finci, osvojili su 20 odsto glasova.
To nije slučaj samo u nordijskim zemljama. Gert Vilders, lider treće najveće partije u Holandiji, kaže da ne mrzi muslimane, nego – islam.
Kej Bisvas iz magazina „Novi internacionalista“, kaže da se plima tokom protekle decenije preokrenula.
„Vidite partije u Italiji, u Danskoj, Holandiji, koje su nastale izvan glavnih konzervativnih biračkih tela u tim zemljama, i one imaju uticaj. Imaju uticaj na imigraciju. Imaju uticaj na jezik kojim govore političari iz glavnog toka.“
Norveška je u žalosti, a krajnja desnica širom Evrope se pridružuje gnevu protiv Brejvika. Ona se možda saglašava sa njegovim političkim pogledima, ali ne i sa ovakvom taktikom. A vrlo je važno razdvojiti te dve stvari, kaže Bisvas.
„Interesantno je zapaziti da ovakvi pogledi više nisu granični. Takvi pogledi postaju deo glavnog toka. Povezati islamofobiju i neprijateljske stavove protivnika elite sa nasiljem, mislim da je pogrešno.“
Ekstremistički političari mogu da budu opasna polazna tačka, ali, dodaje Bisvas, put ne vodi obavezno prema nasilnom ekstremizmu.