Većina ljudi je zabrinuta zbog posledica globalnog zagrevanja, međutim u određenim slučajevima se pojavila i neka korist. Led na Severnom polu se do kraja septembra otopio do znatno manjeg nivoa od proseka u poslednjih 25 godina. Dok se led povlači sa ruskog Arktika, brodovi su počeli da popunjavaju prazninu.
Polarni medvedi su vekovima uživali u izolaciji u Arktičkim vodama. Danas međutim, leti imaju posetioce.
Kina je prošlog leta poslala prvi brod ledolomac, “Snow Dragon” severno od Rusije – od Šangaja do Islanda. Zatim je teretnjak “Yong Sheng” u vlasništvu kineske kompanije za transport COSCO, postao prvi trgovački brod koji je tokom leta iskoristio prečicu. “Yong Sheng” je od Šangaja do Roterdama stigao dve nedelje brže zato što je izbegao uobičajenu trasu kroz Suecki kanal.
Na NASA-inim fotografijama se vidi kako se Arktički led oko Severanog pola smanjuje svakog leta, a otvorenog mora je sve više. Čak se i ruski predsednik Vladimir Putin složio sa američkim naučnicima.
“Potpuno je jasno da se klima menja. Sada je jasno da su severne trase otvorene za plovidbu 100 možda 150 dana, kao i da je to nova oblast za ekonomske aktivnosti”, rekao je Putin.
Rusija za to vreme investira u dodatne brodove ledolomce, a stručnjaci koji su učestvovali na nedavnoj Arktičkoj konferenciji kažu da vide sve više mogućnosti za trgovinu. Feliks Čudi, predsedavajući jedne norveške transportne kompanije, poslao je železnu rudu iz severne Norveške u Kinu.
“Verujemo da je potencijal severno-morske rute ogroman, ali to će se desiti postepeno. Neće biti kao eksplozija. 2004. Smo imali 4 broda koja su prolazila tom rutom. 2011. ih je bilo 34, a 2012. 46. Ove godine očekujemo oko 50 brodova”, kaže Čudi.
Loson Brigam bio je kapetan broda ledolomca američke obalske straže, koji je bio stacioniran na Aljasci.
“Samo tražimo sezonski dodatak za Suecki kanal, kojim se prevoze prirodni resursi. Nećemo da reorganizujemo globalni saobraćaj trgovačkih brodova”, objašnjava Brigam.
Lokalni lideri i borci za očuvanje prirodne sredine međutim brinu zbog mogućih izlivanja nafte i krhke prirode na krajnjem severu planete. Akaluk Linge sa Grenlanda je predsednik Saveta “Inuit Circumpolar”.
“Ne možete da koristite Arktik kao laboratoriju. To nije laboratorija. Arktički okean nije poslednja granica, to je naš dom. Ljudi moraju da shvate da ljudi tamo žive”, ističe Linge.
Međutim njegov komšija, Olafur Grimson, predsednik Islanda, dočekuje kineske brodove otvorenih ruku.
“Izvršni predsednik COSCO-a, najveće transportne kompanije u Kini, će idućeg meseca u Rejkjaviku objasniti članovima odbora arktičkog kruga kako se Kina priprema za novu eru globalnog transporta, koja će zbog topljenja leda na Arktiku dovesti do drugačijeg geografskog spajanja Azije sa Amerikom i Evropom”, smatra Grimson.
Ono što je loše za polarne medvede možda će se pokazati kao odlična prilika za pomorski transport između Azije i Evrope.
Polarni medvedi su vekovima uživali u izolaciji u Arktičkim vodama. Danas međutim, leti imaju posetioce.
Kina je prošlog leta poslala prvi brod ledolomac, “Snow Dragon” severno od Rusije – od Šangaja do Islanda. Zatim je teretnjak “Yong Sheng” u vlasništvu kineske kompanije za transport COSCO, postao prvi trgovački brod koji je tokom leta iskoristio prečicu. “Yong Sheng” je od Šangaja do Roterdama stigao dve nedelje brže zato što je izbegao uobičajenu trasu kroz Suecki kanal.
Na NASA-inim fotografijama se vidi kako se Arktički led oko Severanog pola smanjuje svakog leta, a otvorenog mora je sve više. Čak se i ruski predsednik Vladimir Putin složio sa američkim naučnicima.
“Potpuno je jasno da se klima menja. Sada je jasno da su severne trase otvorene za plovidbu 100 možda 150 dana, kao i da je to nova oblast za ekonomske aktivnosti”, rekao je Putin.
Rusija za to vreme investira u dodatne brodove ledolomce, a stručnjaci koji su učestvovali na nedavnoj Arktičkoj konferenciji kažu da vide sve više mogućnosti za trgovinu. Feliks Čudi, predsedavajući jedne norveške transportne kompanije, poslao je železnu rudu iz severne Norveške u Kinu.
“Verujemo da je potencijal severno-morske rute ogroman, ali to će se desiti postepeno. Neće biti kao eksplozija. 2004. Smo imali 4 broda koja su prolazila tom rutom. 2011. ih je bilo 34, a 2012. 46. Ove godine očekujemo oko 50 brodova”, kaže Čudi.
Loson Brigam bio je kapetan broda ledolomca američke obalske straže, koji je bio stacioniran na Aljasci.
“Samo tražimo sezonski dodatak za Suecki kanal, kojim se prevoze prirodni resursi. Nećemo da reorganizujemo globalni saobraćaj trgovačkih brodova”, objašnjava Brigam.
Lokalni lideri i borci za očuvanje prirodne sredine međutim brinu zbog mogućih izlivanja nafte i krhke prirode na krajnjem severu planete. Akaluk Linge sa Grenlanda je predsednik Saveta “Inuit Circumpolar”.
“Ne možete da koristite Arktik kao laboratoriju. To nije laboratorija. Arktički okean nije poslednja granica, to je naš dom. Ljudi moraju da shvate da ljudi tamo žive”, ističe Linge.
Međutim njegov komšija, Olafur Grimson, predsednik Islanda, dočekuje kineske brodove otvorenih ruku.
“Izvršni predsednik COSCO-a, najveće transportne kompanije u Kini, će idućeg meseca u Rejkjaviku objasniti članovima odbora arktičkog kruga kako se Kina priprema za novu eru globalnog transporta, koja će zbog topljenja leda na Arktiku dovesti do drugačijeg geografskog spajanja Azije sa Amerikom i Evropom”, smatra Grimson.
Ono što je loše za polarne medvede možda će se pokazati kao odlična prilika za pomorski transport između Azije i Evrope.