Linkovi

Rokvel iz kolekcije Spilberga i Lukasa

  • Suzan Log

Norman Rokvel na fotografiji na izložbi njegovih radova u Muzeju američke istorije fondacije Smitsonijan u Vašingtonu

Norman Rokvel na fotografiji na izložbi njegovih radova u Muzeju američke istorije fondacije Smitsonijan u Vašingtonu

Norman Rokvel, koji je umro 1978, bio je jedan od najpoznatijih američkih umetnika 20. veka. Njegove ilustracije su se pojavljivale u reklamama, na kalendarima i naslovnim stranicama časopisa. Mnogi Amerikanci skupljaju umetnička dela Normana Rokvela, a među njima su i dvojica vodećih holivudskih reditelja. Na novoj izložba u Muzeju američke umetnosti fondacije Smitsonijen u Vašingtonu prikazuju se radovi iz njihovih kolekcija.

Reditelj Džordž Lukas bio je inspirisan slikom Normana Rokvela "Peach Crop" kada je smišljao lik Indijane Džons. To delo je u njegovom vlasništvu, što je samo jedan od preko 30 radova iz Lukasove kolekcije na izložbi pod nazivom "Ispredanje priča“. Tu su i druga dela, čiji je vlasnik njegov kolega Stiven Spilberg.

"I Lukas i Spilberg ne vide Normana Rokvela samo kao ilustratora ili tvorca slika već pripovedača vizuelnih priča. Džordž Lukas nam je ispričao da je jedan od razloga što je bio tako siguran kad je počeo da se bavi filmom, taj što je znao kako da vizuelno ispriča priču pošto je posmatrao naslovne stranice sa slikama Normana Rokvela", kaže kustoskinja muzeja, Virdžinija Meklenburg.

Rokvel je gotovo 50 godina radio naslovne stranice za "Saturdej ivning poust". Neke od njegovih slika korišćene su za ilustrovanje članaka u časopisima. Međutim, čak i one koje nisu - pričaju neku priču.

"To je jedna od stvari koje Dzordž Lukas obožava kod Rokvela. Sve što vidite na njegovim slikama radio je i sam Lukas dok je rastao, što znači da su one i deo njegovog života“, objašnjava kustoskinja.

Jedna od izloženih slika je iz kolekcije Stivena Spilberga.

"Stiven Spilberg kaže da ga ona podseća na njega samog. Kad počinje da piše scenario, sedi kraj mašine za kucanje čekajući da se misao javi u balonu iznad njegove glave, što konačno navodi njegove prste da zaigraju po tastaturi“, kaže Meklenburg.

Slika koja visi u Spilbergovoj kancelariji, služi kao podsetnik o tome kako se oseća kada započinje projekat.

Neki od ovih slika naslikane su kad je Rokvel bio u Holivudu 1930-ih, uključujući i sliku Gerija Kupera na snimanju dok ga šminkaju.

Rokvel je često prilazio svom poslu kao reditelj.

"Kad je birao modele tražio je od njih da prođu audiciju. Izabrao bi mizanscen, kostime, radio sa osvetljenjem i potom sve postavio na pravo mesto“, priča kustoskinja muzeja.

Pažnja koju je Rokvel pridavao detaljima kreirala je slike koje i dalje ispredaju priče, decenijama pošto su nastale. Baš poput filmova dva velika reditelja, koji su ujedno njegovi najveći poklonici

XS
SM
MD
LG