Linkovi

Dodeljena Nobelova nagrada za fiziku

  • Glas Amerike

Fotografije Fransoa Englerta i Pitera Higsa projektovane su na platno kada je u Karolinska institutu u Stokholmu objavljeno da su nagrađeni Nobelovom nagradom za fiziku

Fotografije Fransoa Englerta i Pitera Higsa projektovane su na platno kada je u Karolinska institutu u Stokholmu objavljeno da su nagrađeni Nobelovom nagradom za fiziku

Dvojica fizičara nagrađena su za postavljanje važne teorije o postojanju mase čija je ispravnost dokazana tek prošle godine.

Belgijski fizičar Fransoa Engler i njegov britanski kolega Piter Higs nagrađeni su ovogodišnjom Nobelovom nagradu iz fizike, zbog otkrića subatomske čestice Higsov bozon, koju neki nazivaju i “božija čestica”.

Funkcioner Švedske kraljevske akademije nauka, Stafan Normark, objavio je imena dobitnika danas, u Stokholmu, opisujući njihovo otkriće kao “nešto veoma malo što je predstavljalo prekretnicu”.

Normark je rekao da su dvojica fizičara nagrađena “zbog teoretskog otkrića mehanizma koji doprinosi našem shvatanju porekla mase subatomskih čestica, što je nedavno potvrđeno otkrićem predviđene osnovne čestice, u ATLAS i CMS eksperimentima, u CERN-ovom Velikom hadronskom sudaraču”.

Subatomska čestica Higsov bozon odgovorna je za stvaranje takozvanog Higsovog polja, koje – kako se veruje – omogućava postojanje atoma, a samim ti i čitavog opipljivog sveta. Naučnici koji su gotovo 50 godina tragali za Higsovim bozonom veruju da je ta čestica postojala samo u prvom milionitom delu milionitog dela sekunde posle Velikog praska, kojim je nastao svet pre oko 13 milijardi godina.

Šef jednog od timova za eksperimente u CERN-u, Džo Inkandela, rekao je da se Higsov bozon razlikuje od bilo koje do sada pronađene čestice.

“Prodiremo u tkivo svemira kao nikada do sada”, kaže Inkandela. “Ovo je ključno za strukturu svemira i sada smo na granici saznanja. Sada počinju nova istraživanja koja bi mogla da otvore nove horizonte. Možda nećemo videti ništa vanredno i shvatamo da je ovo možda jedini preostali deo te priče. Ali možda će nam se otvoriti i čitav novi svet otkrića.”

Dokazi o postojanju Higsovog bozona otkriveni su tek 2012. godine, u Evropskom centru za nuklearna istraživanja – CERN - u blizini Ženeve, odnosno u ogromnom podzemnom ubrzivaču čestica zvanom Veliki hadronski sudarač. Otkriće je potvrđeno u martu, u nizu eksperimenata poznatih po skraćenicama ATLAS i CMS. Američka Nacionalna laboratorija Brukhejven, u državi Njujork, bila je centar eksperimenta ATLAS, dok je Nacionalna laboratorija Fermi, u državi Ilinois, bila centra eksprimenta CMS.

Zamenik šefa Odeljenja za fiziku, u laboratoriji Brukhejven, Hauard Gordon, govorio je za Glas Amerike o tom otkriću.

“Našli smo dokaze da je to istina. Bilo je mnogo nagađanja u vezi sa tom teorijom. Razni ljudi su imali razne ideje o tome otkud te čestice imaju masu, pa je bilo mnogo skepticizma prema toj teoriji, postavljenoj pre 50 godina. Ali naša dva eksperimenta, ATLAS i CMS, dokazali su da je ta teorija ispravna”, rekao je Gordon.

On je to otkriće nazvao “velikim trijumfom intelektualnih dostignuća”.

“Činjenica je da je neko imao tu ideju i da je ona dokazana. Na žalost, ona za sada nema nikakvu praktičnu primenu. Ali ja uvek volim da se podsetim na vreme od pre sto i više godina, kada su se ljudi pitali čemu služi elektron. U slučaju Ajnštajnove teorije relativiteta, moderni dži-pi-es (GPS) uređaji postali su mogući zahvaljujući relativističkim korekcijama. Dakle, mi ne znamo kako će ovo biti upotrebljeno ali to je ogroman trijumf za nauku, to što smo shvatili zašto te elementarne čestice imaju masu”, rekao je Gordon.

Higsov bozon bila je poslednja neotkrivena kockica u takozvanom Standardnom modelu – teoriji koja objašnjava da je sve što postoji sastavljeno od 12 osnovnih čestica. Međutim, naučnici još nisu uspeli da objasne zašto postoji gravitacija i još uvek tragaju za dokazima o postojanju takozvane tamne materije i tamne energije.
Engler i Higs podeliće novčanu nagradu od milion i 250 hiljada dolara, koja će im biti uručena u decembru.
XS
SM
MD
LG