Savet bezbednosti UN razmotrio je izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o Kosovu - prvi od kako je portugalski diplomata stupio na dužnost u januaru. Srbiju je na sednici predstavljao predsednik Tomislav Nikolić, a Prištinu ambasadorka Kosova u SAD Vljora Čitaku, dok je izveštaj sekretara Gutereša predstavio šef UNMIK-a Zahir Tanin. Svi učesnici su na početku svojih izlagala izrazili saučešće Rusiji i porodici nedavno preminulog ruskog ambasadora u UN, Vitalija Čurkina.
Šef UNMIK-a Zahir Tanin upozorio je da je protekle mesece obeležila pojačana tenzija između Beograda I Prištine uz povremeno ratobornu retoriku. Dve strane imaju različito viđenje razloga za smanjeni kvalitet komunikacija i odnosa i međusobno se optužuju za provokacije, naveo je Tanin.
“Lideri u Prištini vide različite poteze i izjave iz Beograda kao sračunate, u nameri da se podriju ciljevi vlade u Prištini, a posebno njeni napori usmereni ka opštinama sa srpskom većinom na severu. Lideri u Beogradu vide dela i reči iz Prištine kao pokušaj da se zaobiđu procesi zasnovani na dijalogu koji se vodi uz posredstvo EU i stvori nova realnost na terenu.”
Tanin je dodao da Priština traži formiranje oružanih snaga Kosova, čemu se protive Kosovski Srbi i Beograd. On je upozorio da niz događaja podriva poverenje i situaciju “neprijatno pomera” ka novim sukobima. S druge strane, kao konstruktivne primere, naveo je ponovo pokretanje dijaloga Beograda i Prištine na najvišem političkom nivou. Jednostrani potezi vode ka sukobima a dijalog nema alternative, zaključio je Tanin.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je da je Srbija opredeljena za nastavak dijaloga sa Prištinom, rukovodeći se interesima regionalne stabilnosti. Ističući da je Srbija pod stalnim pritiskom da se odrekne svoje teritorije, on je naveo da Beograd to neće učiniti “kao što ne bi niko drugi.”
“Srbija neće priznati Kosovo, šta god da nam se nudi zauzvrat i kakvim god pritiscima bili izloženi. Reć je o odbrani principa i trajnoj naklonjenosti pravdi. Onaj ko se drži principa i bori za pravdu uvek je u pravu. U ime građana Srbije zahvaljujem se svim državama koje poštuju međunarodno pravo i podržavaju naš stav.”
Nikolić je izrazio protivljenje Srbije ideji o formiranju vojske Kosova, što bi prema njegovim rečima predstavljalo grubo kršenje Rezolucije 1244. On je istakao posle skoro četiri godine nije počelo formiranje Zajednice srpskkih opština i da se “izgovori za odugovlačenje” više ne smeju prihvatati. Srbija je spremna na dogovore, razgovore i suštinsku autonomiju Kosova, ali ne na ucene i ultimatume, poručio je predsednik Srbije.
Ambasadorka Kosova u Sjedinjenim Američkim Državama Vljora Čitaku istakla je da je Srbija talac svoje neokolonijalne prošlosti i da negira svoju odgovornost za ratne zločine kao i da negira realnost.
“Dok smo od predstavnika Srbije čuli o paralelnom svetu, dozvolite da vam kažem šta se dešava u stvarnom svetu. Prvo, Kosovo je slobodna, nezavisna i suverena država, koju je priznala ubedljiva većina slobodnih zemalja sveta. Upravo danas je Bangladeš priznao Republiku Kosovo.”
Kosovo je član više od 50 međunarodnih organizacija i na putu je ka članstvu u Evropskoj uniji, izjavila je Vljora Čitaku, izrazivši nadu da će Kosovo uskoro postati i deo UN. Ona je ponovila mišljenje Prištine da održavanje tromesečnih sastanaka Saveta bezbednosti predstavlja neopravdano trošenje dragocenog vremena i resursa UN-a.
Predstavnici više članica Saveta bezbednosti zatražili su smanjenje budžeta i osoblja UNMIK-a. Predstavnik SAD Kristofer Klajn primetio je da UNMIK ima preveliki budžet i suviše službenika u odnosu na svoj “ograničeni mandat.” Sa tim mišljenjem se nije složio predstavnik Rusije, zamenik ambasadora u UN Vladimir Safronkov, koji je rekao da se Moskva protivi promeni mandata UNMIK-a uz ocenu da ta misija predstavlja garanciju stabilnosti i osnovu međunarodnog prisustva na Kosovu.