Prošle subote navršilo se tačno 100 godina otkad je čuvena njujorška železnička stanica zvanično puštena u rad tako što je prvi putnički voz ušao na ostrvo Menhetn, pošto je prošao ispod reke Hadson. Masivna zgrada neoklasičnog stila krasila je centralni deo Menhetna nešto više od pola veka, pre nego što je srušena. Današnja „Pen Station“ nalazi se u podzemlju, a ime i lokacija su jedino što joj je ostalo zajedničko sa starom zgradom. Međutim, ekipa Glasa Amerike posetila je Njujork i saznala da su u toku planovi za treću reinkarnaciju stanice i to takvu koja bi mogla da povrati uzbuđenje i lepotu ulaska vozom u grad Njujork.
"Nekada smo u grad ulazili kao bogovi. Sada utrčavamo kao pacovi“, rekao je svojevremeno Vinsent Skali, istoričar arhitekture – govoreći o prostranim holovima originalne zgrade njujorške železničke stanice i uzanim podzemnim lavirintima koji su je zamenili 1960-ih.
Impozantnu zgradu od meremera i ružičastog granita, koju je dizajnirao arhitekta Čarls Mekim inspirisan rimskim stilom, posetilo je oko 100 hiljada ljudi na dan otvaranja 1910. Loren Dil, autorka knjige “The Late, Great Pennsylvania Station” priseća se vremena koje je kao dete provodila u zgradi igrajući se.
“Svaki ćošak bi vam probudio maštu. Npr. ako biste išli niz osmu aveniju, tu su se vozovi slali na remont, i to je bio jedan neverovatan proctor, čija je kupola bila od mešavine gvožđa i stakla, tako da bi čestice prašine plutale po vazduhu i ostale zamrznute u prostoru. Osećali biste da je to prostorija za putovanja. Vaš um bi tu krenuo na put pre nego što biste ušli u voz”, priča Dil.
Zgradu su krasile skulpture orlova i devica, predstavaljajući dan i noć – kao što je prikazano u monografiji njujorškog umetnika, Vilijama Loua. On nikada nije imao priliku da vidi zgradu, ali bio je inspirisan starim fotografijama i opisima.
“Jednostavno vam uliva strahopoštovanje, to bi bilo kao kad sam prvi put ugledao Grand kanjon. Ideja tog ogromnog prostora ne može da se opiše rečima”, kaže Lou.
On je naslikao nekoliko prostorija stanice – atrijum po noći ispod stakleno-gvozdenog krova, restorane i pasaže, kao i čekaonicu, koju je je pisac Tomas Vulf opisao kao “prostranu toliko da može da zadrži zvuk vremena … sanjivi i večni žamor”.
Međutim, početkom 1960-ih, železničko preduzeće “Pensilvanija”, koje je bilo vlasnik stanice na Menhetnu, upalo je u finansijske nevolje. Zbog toga su bili primorani da prodaju deo stanice koji se nalazio iznad zemlje, investitorima koji su gradili sportsku arenu, “Medison skver garden”.
“Srušili su je. Skulpture su izlomili, a zatim ih brutalno odvukli i razbacali po poljanama Nju Džerzija”, opisuje Lou.
Samo šest arhitekata su 1963. protestovali protiv rušenja, ali bez uspeha. Svest o gubitku zgrade se, međutim, podizala vremenom i na kraju dovela do donošenja strožih zakona o zaštiti gradskih obeležja.
“Niko nije zadovoljan železničkom stanicom kakva je danas. Čak i oni koji nikada nisu videli originalnu zgradu, žale za njom. To je najverovatnije bio najveći arhitektonski zločin koji je počinjen u Njujorku”, kaže Peg Brin.
Peg Brin je predsednica privatne njujorške organizacije za zaštitu gradskih obeležja. Njena grupa još od 1993. godine pokušava da izdejstvuje da se zgrada stare pošte, preko puta ulice, preobrati u treću verziju Pen stanice, koja bi dobila ime po pokojnom senatoru Danijelu Patriku Mojnihanu, koji je bio začetnik te ideje.
“Ona je sagrađena 1912. po dizajnu Čarlsa Mekima, koji je dizajnirao i Pen stanicu, i ona je zapravo arhitektonski blizanac staroj zgradi železničke stanice. Podignuta je u vreme kada su javni prostori uređivani po ukusu građana i kada biste ušli u zgradu, ona bi praktično govorila ‘ovo je divan grad, vi ste dobar građanin u prelepom prostoru’ ”, objašnjava Brin.
Projekat bi koštao preko milijardu dolara i ako bi sve išlo po planu, mogao bi da bude završen za osam godina. To bi i dalje bila samo senka originalne Pen stanice, ali Brin i njena grupa se nadaju da bi takva stanica za putnike koji dolaze u Njujork pružila odgovarajući ulaz u magični grad.