Više od stotinu godina, turisti i Njujorčani hrle na Koni Ajlend, poluostrvo u Atlantskom okeanu na jugu Bruklina. Koni ajlend je poznat po zabavnim parkovima i uzbudljivim vožnjama, ali i po osvežavajućem morskom povetarcu i čuvenim viršlama.
Koni Ajlend je širok svega pola kilometra, ali ovaj „zabavni park na moru" nudi ogromnu zabavu još od ranog 19. veka.
On je bio letnje odredište grada koji je poznat i pod nazivom „Velika jabuka“, počev od prvog ringišpila iz 1876, luna parka iz 1903. i „Ciklona“ iz 1927, koji se smatra prvim rolerkosterom na svetu, a sada je na Nacionalnom spisku istorijskih objekata.
Čudesni točak, najuočljivije obeležje Koni Ajlenda, u porodičnom je vlasništvu od otvaranja 1920.
„Di Džej“ Vurderis sedam dana nedeljno radi na održavanju ove tehnološke novotarije.
„Ponosan sam ne samo zato što imam posao u kojem uživam, nego i zbog toga što se osećam kao da sudelujem u održavanju ovog dragulja Koni ajlenda.“
Koni Ajlend je svoj vrhunac doživeo pre Drugog svetskog rata. Bio je glavno odredište za radničke i doseljeničke familije, koje su tražile predah od gradskih fabrika i kuća za izdavanje. Ceo kraj je počeo naglo da propada od kasnih 1960-ih do ’90-ih.
„Onda je nastupila ova renesansa. Otvorena su tri nova zabavna parka. Život se vraća“, kaže Di Džej Vurderis.
Pored zabave je okeanska plaža dugačka gotovo pet kilometara. Turisti i Njujorčani tu vole da pobegnu od letnje vrućine. Za mnoge Njujorčane, Koni Ajlend, naročito „Nejtans“ na pešačkoj ulici od dasaka, ima i nostalgičnu crtu. Prodavnica viršli je otvorena 1916. i otada bez prestanka, tokom cele godine, nudi viršle i pržene krompiriće.
Alfons Lorent je tu doveo porodicu sa obližnjeg Long ajlenda.
„Rekao bih da su sjajno isprženi. Mislim da im je i ukus dobar. A čili je fantastičan. Dopao mi se.“
Za one koji ne vole viršle, tu su starovremske vožnje i igre sreće i veštine.
Preduzimačke firme poskupljuju zakup mnogih starinskih objekata i mnoge su uspele da oteraju iz posla.
Monika Gi koja se rodila na Koni Ajlendu, za tri godine je morala tri puta da se seli. Besna je i ističe da atrakcije kao što je njena predstavljaju dušu Koni ajlenda.
„Naš duh će da živi dugo vremena posle naše smrti, dušo. Mi smo krv, znoj i suze ovog bloka.“
Koni Ajlend, sa svojom jedinstvenom mešavinom nostalgije i uzbuđenja, biće u punom zamahu u septembru, kada lišće počne da dobija zlatastu boju.
Koni Ajlend je širok svega pola kilometra, ali ovaj „zabavni park na moru" nudi ogromnu zabavu još od ranog 19. veka.
On je bio letnje odredište grada koji je poznat i pod nazivom „Velika jabuka“, počev od prvog ringišpila iz 1876, luna parka iz 1903. i „Ciklona“ iz 1927, koji se smatra prvim rolerkosterom na svetu, a sada je na Nacionalnom spisku istorijskih objekata.
Čudesni točak, najuočljivije obeležje Koni Ajlenda, u porodičnom je vlasništvu od otvaranja 1920.
„Di Džej“ Vurderis sedam dana nedeljno radi na održavanju ove tehnološke novotarije.
„Ponosan sam ne samo zato što imam posao u kojem uživam, nego i zbog toga što se osećam kao da sudelujem u održavanju ovog dragulja Koni ajlenda.“
Koni Ajlend je svoj vrhunac doživeo pre Drugog svetskog rata. Bio je glavno odredište za radničke i doseljeničke familije, koje su tražile predah od gradskih fabrika i kuća za izdavanje. Ceo kraj je počeo naglo da propada od kasnih 1960-ih do ’90-ih.
„Onda je nastupila ova renesansa. Otvorena su tri nova zabavna parka. Život se vraća“, kaže Di Džej Vurderis.
Pored zabave je okeanska plaža dugačka gotovo pet kilometara. Turisti i Njujorčani tu vole da pobegnu od letnje vrućine. Za mnoge Njujorčane, Koni Ajlend, naročito „Nejtans“ na pešačkoj ulici od dasaka, ima i nostalgičnu crtu. Prodavnica viršli je otvorena 1916. i otada bez prestanka, tokom cele godine, nudi viršle i pržene krompiriće.
Alfons Lorent je tu doveo porodicu sa obližnjeg Long ajlenda.
„Rekao bih da su sjajno isprženi. Mislim da im je i ukus dobar. A čili je fantastičan. Dopao mi se.“
Za one koji ne vole viršle, tu su starovremske vožnje i igre sreće i veštine.
Preduzimačke firme poskupljuju zakup mnogih starinskih objekata i mnoge su uspele da oteraju iz posla.
Monika Gi koja se rodila na Koni Ajlendu, za tri godine je morala tri puta da se seli. Besna je i ističe da atrakcije kao što je njena predstavljaju dušu Koni ajlenda.
„Naš duh će da živi dugo vremena posle naše smrti, dušo. Mi smo krv, znoj i suze ovog bloka.“
Koni Ajlend, sa svojom jedinstvenom mešavinom nostalgije i uzbuđenja, biće u punom zamahu u septembru, kada lišće počne da dobija zlatastu boju.