Linkovi

Manje poslova, manje imigranata

  • Majk O'Saliven

Hispanski centar "Pju“ izveštava da je broj ilegalnih imigranata u Sjedinjenim Državama u padu, zahvaljujući oštrijoj graničnoj kontroli i ekonomskim problemima u zemlji. Kako imigranti - legalni i ilegalni - žive u državi Nevadi na zapadu Sjedinjenih Država.

U jednoj crkvi u kojoj se govori španski u predgrađu Las Vegasa, lokalni stanovnici suočeni sa teškim ekonomskim vremenima besplatno dobijaju namirnice. Stopa nezaposlenosti u Las Vegasu je gotovo 15 odsto, što je 5 odsto više od nacionalnog proseka. Kolaps tržišta nekretnina je jedan od razloga.

Mnogi imigranti koji su došli da bi radili na gradilištima, ostali su bez posla. Isto tako, bez posla su ostali i oni koji su radili u kockarnicama.

Gubitak posla je posebno težak za ilegalne imigrante koji rade u građevinarstvu i često se sele iz države u državu, kaže poslovni analitičar Stiven Braun.

"Na žalost, za ljude u tom sektoru, stuacija je zaista loša u celoj zemlji“, navodi Braun sa univerziteta u državni Nevadi u Las Vegasu.

Gloria Hernandez koja dolazi u pomenutu crkvu, kaže da su mnogi imigranti otišli kući.

"Mnogi ljudi su se vratili pre svega u Meksiko. Pomogli smo mnogim članovima crkve pa i onima koji nisu članovi, koji dolaze s ulice, iz komšiluka, a izgubili su posao i kuće i moraju da se vrate u Meksiko“, priča Hernandez.

Hispanski centar "Pju“ izveštava o padu broja ilegalnih imigranata širom Sjedinjenih Država – za gotovo milion u odnosu na vrhunac od 12 miliona 2007. godine. U Las Vegasu je zabeležen pad od 50 hiljada.

Pomoćnik direktora Hispanskog centra "Pju“ Mark Hugo Lopez, kaže da je gubitak građevinskih poslova obeshrabrio neke od onih koji bi došli.

"S druge strane, verovatno je da pooštrena kontrola otežava prelazak granice. Sve su to mogući razlozi zbog kojih ljudi ili ne dolaze u Sjedinjene Države - što može da objasni pad priliva imigranata, mada uz sadašnje ekonomske prilike neki isto tako odlučuju da se vrate“, kaže Lopez.

Gotovo 400 hiljada ilegalnih imigranata je deportovano 2009, mnogi u Meksiko. Sirija Perez, koja vodi udruženje imigranata iz meksičke države Čivava, kaže da su meksičke porodice sada razdvojene.

"Ima mnogo rasturenih porodica u kojim je jedan od roditelja deportovan u Meksiko, a drugi mora da se nosi sa nezaposlenošću i decom rođenom u Sjedinjenim Državama“, objašnjava Perez iz organizacije „Čivava bez granica“.

Fermin Ramirez, predstavnik iz Las Vegasa u savetodavnom Institutu za Meksikance u inostranstvu, koja radi za meksičku vladu, kaže da mnogi odlaze dobrovoljno.

"Umesto da dolazimo, idemo nazad, jer nam je tamo bolje. Nemamo dokumenta, nemamo posao – šta nam preostaje nego da se vratimo u Meksiko. Tako razmišljaju brojne porodice“, ističe Ramirez.

Međutim, Silvija Lazos, profesorka prava na univerzitetu Nevade u Las Vegasu, kaže da se mnogi ilegalni imigranti muče i ostaju zbog svoje dece, koja su rodjenjem u Sjedinjenim Državama stekli američko državljanstvo. Silvija se zbog njih nada imigracionoj reformi.

"Mada se broj ilegalnih imigranata smanjuje, svedoci smo i veoma stabilne populacije dece prve generacije, koja traže našu pažnju i brigu da bi se uklopila i imala mogućosti koje im i sami želimo da bi bila uspešna u Americi“, zaključuje Silvija Lazos.

Analitičari kažu da je meksička ekonomija tesno povezana sa američkom i da obe zemlje čekaju oporavak.

XS
SM
MD
LG