Linkovi

SB: Negativan rast u Srbiji i 2015.

  • Rade Ranković

Predstavnici Svetske banke predstavljaju redovno istraživanje o ekonomskim parametrima u zemljama regiona.

Predstavnici Svetske banke predstavljaju redovno istraživanje o ekonomskim parametrima u zemljama regiona.

Prema procenama Svetske banke, Srbija će i ove godine biti jedina zemlja u reigonu koja će beležiti negativan ekonomski rast od 0,5%. Na to su uticale velike poplave ali i smanjenje izvoza i domaće potrošnje...

Svetska banka je danas predstavila redovno istraživanje o ekonomskim parametrima u zemljama regiona - Srbiji, Crnoj Gori, BiH, Albaniji, Makedoniji i Kosovu.

Kao i u 2014. Srbija će i u ovoj godini biti jedina zemlja u regionu, koja će prema izveštaju Svetske banke imati negativan negativan ekonomski rast od 0,5 odsto, dok će prosek regiona biti 1,3 odsto u plusu.

Na negativan rast su, pre svega uticala velike poplave, ali i smanjenje izvoza Srbije, smanjenje domaće potrošnje i državnih investicija, veliki procenat nenaplativih kredita, koji je iznad 20 odsto, kao i slaba zaposlenost, izjavila je na današnjem predstavljanju izveštaja regionalni ekonomista Svetske banke Galina Vinslet:

"Fiskalni deficit je smanjen u mnogim zemljama, iako je u proseku regiona fiskalni deficit povećan na 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda. Srbija, nažalost predvodi region sa deficitom od 7,9 odsto BDP-a. Takođe je povećan javni dug u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji na 16 odsto."

Govoreći o recesiji srpske ekonomije u protekloj godini, glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović je ukazao da su u drugoj polovini 2014. sve komponente BDP-a bile negativne, jer je industrijska proizvodnja zabeležila veliki pad, prvi put pad je ostvaren i u sektoru usluga, a čak je i izvoz počeo da opada zbog smanjenja proizvodnje kragujevačkog Fijata i Elektroprivrede Srbije.

Ipak, kako je ocenio Šestović, postoje mogućnosti da se Srbija vrati na putanju na kojoj je bila pre ekonomske krize 2009. godine:

"Upravo je u toku taj dugo očekivani proces završetka restrukturiranja javnih, državni i društvenih preduzeća. To može da da dosta pozitivnih efekata i dosta može da pomogne da se rast vrati na one brojke koje smo imali od tri, četiri, pet procenata pre krize."

Po rečima Šestovića u drugoj polovini 2014-te godine značajno povećan pritisak na dinar, pa je Narodna banka Srbije morala da interveniše i devizne rezerve su smanjene za 2,1 milijardu evra, od čega je 1,6 milijardi otišlo na odbranu vrednosti dinara na međubankarskom tržištu.

XS
SM
MD
LG