Admiral Džejms Stavridis, komandant NATO snaga u Evropi, podržava predlog grupe eksperata koju je generalni sekretar alijanse Anders Fog Rasmusen zadužio za izradu nove strateške koncepcije. Admiral Stavridis, prvi marinac na čelu evropske komande NATO-a, o budućnosti saveza govorio je ovih dana u Atlantskom savetu Sjedinjenih Država u Vašingtonu.
Admiral Stavridis kaže da Severoatlantski savez nikada nije bio jači. 28-člana organizacija ima više od dva miliona vojnika pod oružjem, na raspolaganju joj stoji izuzetno razvijena tehnološka baza, dok ukupna ekonomska sredstva njenih članica dostižu vrednost od 31-e hiljade milijardi dolara:
„Kada je reč o savezu, treba ukazati na njegovo bogatstvo, domašaj i snagu. Nijedna članica NATO-a nije nikada bila napadnuta, niti je ikada neka od članica saveza napala drugu članicu. To je po mojem mišljenju definicija najuspešnijeg vojnog saveza u istoriji.“
Međutim, NATO se suočava i sa teškoćama, dodaje Stavridis. U alijansi su podeljena mišljenja o tome kakvu ulogu NATO treba da igra u rešavanju novih globalnih izazova. Po rečima komandanta NATO-a, pomenuta grupa eksperata predlaže izbalansiranu strategiju održavanja bezbednosti članica alijanse, i suočavanje sa novim opasnostima koje prete svim zemljama, kao što su širenje oružja masovnog uništenja, globalni terorizam, klimatske promene, napadi na kompjuterske mreže, kao i bezbednosni rizici vezani za energetske izvore.
„O takvim pojedinačnim operacijama, 28 zemalja članica odlučivaće okupljene oko konferencijskog stola. Ali, moraćemo da preduzimamo takve misije, jer neke pretnje ne poznaju granice,“ kaže admiral Stavridis.
Još jedan važan zadatak je razvijanje partnerstva sa Rusijom. Komandant NATO-a kaže da je u interesu zapadnog saveza da u saradnji sa Rusijom izgrađuje bezbednosni sistem evroatlantske zajednice i da postoji široki prostor za saradnju na drugim poljima:
„Verujem da postoji veliki broj oblasti za saradnju sa Rusijom. Rekao bih da je treba ostvariti u sektoru kontrole naoružanja, borbi protiv piratstva i terorizma. Mislim da izgradnja sistema antiraketnog štita takođe nudi obilje vidova saradnje sa Rusijom. Mislim da je Avganistan takođe pitanje gde se može sarađivati. Očigledno da postoji veliki broj mogućnosti za širenje atmosfere saradnje sa Rusijom.“
Onima koji postavljaju pitanje da li je NATO uopšte relevantan u izmenjenim strateškim okolnostima 21. veka, admiral Stavridis uzvraća, kako se izrazio, uspešnim primerima posthladnoratovskih misija NATO-a, kao što su bile akcije u Bosni i kampanja na Kosovu:
„Setimo se Srebrenice u kojoj je pre 15 godina izvršen masakr osam hiljada muškaraca i dečaka. U međuvremenu, NATO je učestvovao u procesu koji je vodio napred. Mislim da je bio presudan u izvlačenju regiona, koji stolećima predstavlja izvor nevolja. Iako danas nije sve savršeno, stvari se ipak kreću u dobrom pravcu. Mislim da su argumenti o relevantnosti NATO-a tu pred nama.“
Međutim, admiral Stavridis priznaje da je jedan od najtežih zadataka koji stoje pred savezom, reforma bez koje će NATO teško moći da bude uspešan u savladavanju bezbednosnih izazova sadašnjeg doba. Komandant NATO-a je, inače, uporedio alijansu sa ćuprijom na Drini, okosnicom romana nobelovca Ive Andrića. Po Stavridisovim rečima, kao i most na Drini, NATO spaja različite vere i kulture kao i dva kontinenta - Evropu i Severnu Ameriku.