Američka svemirska agencija NASA spustila je novi rover na Mars uspešno prebrodivši najkritičniju fazu te misije čiji cilj je traganje za dokazima da li je ikada na toj planeti bilo živih bića.
U kontroli misije, u Nasinoj Laboratoriji za mlaznu propulziju, prisutni su eksplodirali u buru oduševljenja, kada je potvrđeno da je rover nazvan Kjuriositi, težak jednu tonu, stigao na Mars osam meseci po lansiranju.
Odmah po spuštanju rover je poslao prve crno-bele snimke Marsove površine.
Komplikovani manevar usporavanja letelice od brzine veće od 22 hiljade kilometara na sat do blagog dodira sa tlom obuhvatio je otvaranje padobrana, aktiviranje modula sa raketama za kočenje i korišćenje specijalnog krana kojim je Kjuriositi spušten sa modula za kočenje koji je lebdeo na oko 20 metara iznad tla.
Naučnici kažu da je to spuštanje bilo najkomplikovanije do sada.
Predsednik Barak Obama rekao je u saopštenju da uspešno spuštanje Kjuriositija na Mars predstavlja „nezapamćen tehnološki uspeh kojim će se nacija ponositi daleko u budućnost“.
Direktor Nase, Čarls Bolden, rekao je da se naučnici nadaju da će im Kjuriositi pružiti odgovor na vekovna pitanja o Marsu.
„Kjuriositi, najsavremeniji ikada sagrađeni rover, sada je na površini crvene planete gde će pokušati da odgovori na vekovno pitanje da li je na Marsu ikada bilo života i da li bi na njoj mogao da se održi život“, rekao je Bolden.
Misija nazvana Marsovska naučna laboratorija koštala je dve i po milijarde dolara. Rover Kjuriositi opremljen je sa laserom, bušilicama za bušenje tla, komorama za eksperimente i sa čak 17 kamera, od kojih se očekuju do sada neviđeni snimci Marsove površine. Pored toga, rover ima nezavisan izvor električne energije tako da će nesmetano moći da radi i tokom marsovske zime. Predviđeni vek trajanja je najmanje dve godine.
U kontroli misije, u Nasinoj Laboratoriji za mlaznu propulziju, prisutni su eksplodirali u buru oduševljenja, kada je potvrđeno da je rover nazvan Kjuriositi, težak jednu tonu, stigao na Mars osam meseci po lansiranju.
Odmah po spuštanju rover je poslao prve crno-bele snimke Marsove površine.
Komplikovani manevar usporavanja letelice od brzine veće od 22 hiljade kilometara na sat do blagog dodira sa tlom obuhvatio je otvaranje padobrana, aktiviranje modula sa raketama za kočenje i korišćenje specijalnog krana kojim je Kjuriositi spušten sa modula za kočenje koji je lebdeo na oko 20 metara iznad tla.
Naučnici kažu da je to spuštanje bilo najkomplikovanije do sada.
Predsednik Barak Obama rekao je u saopštenju da uspešno spuštanje Kjuriositija na Mars predstavlja „nezapamćen tehnološki uspeh kojim će se nacija ponositi daleko u budućnost“.
Direktor Nase, Čarls Bolden, rekao je da se naučnici nadaju da će im Kjuriositi pružiti odgovor na vekovna pitanja o Marsu.
„Kjuriositi, najsavremeniji ikada sagrađeni rover, sada je na površini crvene planete gde će pokušati da odgovori na vekovno pitanje da li je na Marsu ikada bilo života i da li bi na njoj mogao da se održi život“, rekao je Bolden.
Misija nazvana Marsovska naučna laboratorija koštala je dve i po milijarde dolara. Rover Kjuriositi opremljen je sa laserom, bušilicama za bušenje tla, komorama za eksperimente i sa čak 17 kamera, od kojih se očekuju do sada neviđeni snimci Marsove površine. Pored toga, rover ima nezavisan izvor električne energije tako da će nesmetano moći da radi i tokom marsovske zime. Predviđeni vek trajanja je najmanje dve godine.