„Jedino čemu se nadam je da će ljudi iz tužilaštva i policije reagovati na napade kojima sam izložen“, kaže u razgovoru za Glas Amerike Slobodan Georgiev, novinar portala Balkanska istraživačka mreža (BIRN) nakon videa objavljenog na društvenim mrežama čiji je cilj da kompromituje njega i medij za koji radi, ali i druge istraživačke portale poput Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), Centra za istraživačko novinarstvo (CINS).
„Mi smo imali ovakvih slučajeva dosta poslednjih pet, šest godina. Prijavljivali smo dosta toga, nikad niko za to nije odgovarao. Ispostavilo se u nekom trenutku da su to ljudi koji su u vezi sa Srpskom naprednom strankom, preko njihovog bot-tima, ili kako oni kažu, to je Internet tim Srpske napredne stranke, koji radi šta radi na društvenim mrežama, tako da ja verujem da je i ovo došlo iz tog tabora, a ako nije tako, vrlo je jednostavno: već danas su mogli i Nebojša Stefanović i Vučić da to demantuju i da nam kažu da to nema nikakve veze, a onda verujem da bi tužilac vrlo brzo našao i ko je to uradio i zbog čega je uradio“, kaže Georgiev.
Ovaj dugogodišnji istraživački novinar ne krije da ga obuzima strah.
„Plašim se naravno, zato što ovo dolazi iz države. Kada te država „pegla“, ne znam kako da se zaštitimo, ne znam kome da se žalim, ne znam kome da prijavim i to je to. Ne mogu da kažem da mi je svejedno, bez obzira što se to ponavlja i nisam jedini. Dosta mojih kolega je već iskusilo takvu vrstu pretnje, ovo je samo jedan novi momenat“, zaključio je Georgiev koji je za Glas Amerike govorio u danu kada je međunarodna organizacija „Reporteri bez granica“ objavila izveštaj u kome se navodi da je Srbija u 2019. pala za 14 mesta na Svetskom indeksu medijskih sloboda.
„Tokom pet godina od kako predsednik Aleksandar Vučić, efektivno upravlja zemljom, Srbija je postala mesto gde bavljenje novinarstvom nije ni sigurno ni podržano od države“, stoji u izveštaju RSF-a. Dalje navode da je „broj napada na medije u porastu, uključujući i pretnje smrću“, dodajući da „zapaljiva retorika čija su meta novinari sve više dolazi od vladinih zvaničnika“.
O konkretnom slučaju novinara Georgieva oglasio se Arlem Dezir, predstavnik OEBS-a za medije. Dezir je na društvenoj mreži Tviter objavio da je šokiran videom objavljenim na internetu koji je, kako je ocenio, otvoreni poziv na nasilje protiv novinara Birna Srbija i Slobodana Georgieva.
"Prikazivanje novinara kao izdajnika u Srbiji može ozbiljno da ugrozi njihovu bezbednost. Pozivam policijske vlasti da odmah to istraže", napisao je Dezir.
Povod je video zapis nepoznatog autora objavljen u sredu sa Tviter profila osobe pod imenom Natalija Dugonjić je, u kome je osim direktnog napada na Slobodana Georgieva, fabrikovan stav da istraživački portali – koji su otkrili i javnosti Srbije obelodanili afere u koje su umešani zvaničnici vlasti i osobe bliske vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci, etiketirani kao strani plaćenici i izdajnici Srbije.
To međutim nije i jedini ispad usmeren protiv novinara ili javnih ličnosti koje su kritički orijentisane prema funcionerima vlasti ili zagovaraju značaj potrebe da se Srbija suoči sa posledicima ratnih sukoba čija je bila učesnica tokom devedesetih godina.
Tako su se na meti jednog samozvanog istraživačkog portala našle Sanja Kljajić, Milena Popović i Vanja Đurić, autorke antirantog dokumentarnog filma „Albanke su naše sestre“ – koje su označene kao novinarke koje su osramotile Srbiju i osobe koje navodno imaju pristup značajnim inostranim fondovima.
Pre njih na udaru tabloida bliskih vlasti bila je i novinarka Tamara Skrozza - o kojoj je u diskreditujućem tonu nedavno pisala i premijerka Srbije Ana Brnabić u svom autorskom tekstu za list Politika.
Takođe, targetirane su i političarke Rada Trajković, politička predstavnica Srba sa Kosova, i Aleksandra Jerkov - poslanica Demokratske stranke. Atak na Radu Trajković, putem Tvitera, izveo je Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije – dok je haški osuđenik Vojislav Šešelj pretio poslanici Jerkov – ne zaobilazeći ni srpske nezavisne medije.
Država Srbija, odnosno njeni policijski zvaničnici, objavili su da planiraju da reaguju.
Nebojša Stefanović, ministar policije, izjavio je da će slučaj montiranog snimka u kome se targetiraju istraživački novinari biti ispitan i da će sve informacije proslediti tužilaštvu. Istovremeno Biljana Popović Ivković, državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), saopštila je da se preduzimaju sve mere u cilju zaštite novinara.
"Ministarstvo unutrašnjih poslova sa posebnom pažnjom pristupa svim slučajevima pretnji ili bilo kog oblika ugrožavanja i hitno preduzima sve mere u cilju zaštite novinara. Postupamo odmah po prijavi, bez ikakvih izuzetka", rekla je Ivković tokom sastanka sa šefom misije OEBS-a u Srbiji Andreom Oriciom, saopštio je MUP.
Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal, izjavio je portalu Insajder da se trenutno analizira ima li osnova za reagovanje nakon snimka u kome se targetiraju istraživački novinari.
Mediji čiji su se novinari našli na udaru, ali i esnafska udruženja, traže brzu reakciju. Udruženje novinara Srbije zatražilo je od Tužilaštva da utvrdi ko stoji iza pretnji i uvreda istraživačkim novinarima.
Koalicija novinarskih i medijskih udruženja, (Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Poslovno udruženje Lokal pres, Asocijacija onlajn medija) pozvali su javnost da stane u odbranu profesionalnih novinara i medija koji su izloženi uvredama i vrlo ozbiljnim pretnjama zbog kojih im je ugrožena bezbednost.
Podsetili su da je od 77 slučaja napada i pretnji novinarima registrovanih u 2017, 2018. i 2019. godini, u samo dvanaest, izrečena neka vrsta kazne počiniocu. Ukazali su i da se i najviši državni zvaničnici o profesionalnim novinarima često izjašnjavaju sa nipodaštavanjem, a neretko im i sami prete, označavajući ih kao državne neprijatelje.