Linkovi

Početak digitalizacije fosilnih zbirki

  • Elizabet Li

Mnogi muzeji u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama još nemaju svoje kolekcije fosila lako dostupne na internetu.

Iako se tehnologija razvija ogromnom brzinom u određenim poljima, u drugim oblastima nauke i istraživanja ona je znatno iza svog vremena. Mnogi muzeji u Sjedinjenim Državama i drugim zemljama još nemaju svoje kolekcije fosila lako dostupne na internetu. Primerci su sakriveni u fiokama, ali pokrenuta je nacionalna akcija da se to promeni.

Tori Najborg, stručnajk za fosile morskih rakova, možda je otkrio novu vrstu morskog raka.

“To je kao potraga za blagom kada pokušavate da otkrijete nešto novo”.

Lov na blago je način na koji naučnici pronalaze primerke u mnogim muzejima. Bezbroj kostiju i fosila čuva se u muzejskim fiokama poput ovih, i oni se smatraju tzv. “tamnim podacima”, jer ne postoji lak način da se oni pronađu.

“Za sada je to mačka u džaku. U ovom momentu možete samo da pretražujete fioke i lovite blago”.

Kustosi, uz finansijsku podršku Nacionalne naučne fondacije, pokušavaju da iznesu skrivene primerke na svetlo dana, tako što digitalizuju muzejske kolekcije. Dakle, svako ko ima pristup kompjuteru može lako da pronađe informacije o određenom uzorku.

“Mislim da muzeji malo kaskaju za ostalima što se tiče te tehnologije, ali shvataju da postoji potreba za njom”, navodi Ostin Hendi, iz Prirodnjačkog muzeja okruga Los Andjeles.

Prirodnjački muzej okruga Los Anđeles je u procesu digitalizacije nekih fosilnih zbirki. Ostin Hendi, koji je zaposlen u tom muzeju, objašnjava da će prikupljeni podaci o ovim fosilima dati naučnicima ideju o tome kako će organizmi reagovati na klimatske promene, na osnovu toga šta im se u prošlosti događalo kada se Zemlja zagrevala i hladila. On kaže da postoji međunarodni pritisak da se podaci o uzorcima postave na internet.

“To će otvoriti istraživačke mogućnosti, podstaći saradnju preko geografskih, političkih, čak i jezičkih granica, i to su uzbudljivi aspekti onoga što radimo sa procesom digitalizacije”.

To će takođe uštedeti vreme i novac, ističe Karlos Haramijo iz Smitsonijan instituta. On sprovodi istraživanje u Panami, a za Glas Amerike je govorio putem Skajpa.

“To je promenilo način na koji istražujemo, jer u suprotnom bi bilo vrlo teško imati pristup zbirkama širom sveta”.

Sjedinjene Države, Kina, Australija i evropske zemlje dele informacije o najboljim načinima za digitalizaciju uzoraka da bi istraživači širom sveta imali pristup tim informacijama.

XS
SM
MD
LG