Linkovi

"Muzej nasilja" u Beogradu

  • Rade Ranković

U Beogradu je upravo okončana prva postavka Muzeja nasilja, na kojoj su posetioci mogli da vide medicinsku dokumentaciju žrtava nasilja u Srbiji

Nasilje je, moglo bi se reći, sveprisutno u Srbiji – od ulice i stadiona, do škole i porodice. U 2009-toj ubijeno je i stradalo je više od hiljadu ljudi jer je nasilje postalo obrazac ponašanja u srpskom društvu, dok sa druge strane čak tri četvrtine građana smatra da je u Srbiji nasilje poslednjih godina povećano.

Uz podršku USAID-a i Instituta za održive zajednice Kultur Park je organizovao Muzej nasilja – svojevrsnu izložbu medicinske dokumentacije žrtava koje su doživele nasilje, a autor projekta Radojica Bunčić kaže da su u Srbiji najizloženije nasilju žene i pripadnici LGBT populacije:

"Prošle godine je ubijeno 27 žena, a ove godine za samo dva meseca 10 žena je ubijeno, što mnogo govori o stanju u kome se nalazimo."

"Bila sam u životu žrtva nasilja. Bio je jedan dečak iz drugog odeljenja koji je voleo da maltretira devojčice po školi. Jednom prilikom kada sam izašla u dvorište na pauzu, potkačio me je patikom ispod oka. Ja sam to prvi put istolerisala, nisam htela da reagujem. Zatim kada sam se vraćala u učionicu, on je to opet uradio", priča kustos muzeja Vanja Pribić.

Nasilnik iz škole je dobio ukor pred isključenje, ali je i Vanja, kao žrtva dobila smanjenu ocenu iz vladanja. Danas, kao volonter-kustos Muzeja nasilja, Vanja Pribić kaže da su reakcije publike na postavku u Kulturnom centru Beograda bile veoma različite:

"Nekom je ovo bilo morbidno, neko smatra da je ovo poučno, neko nije mogao da razume zašto postavka izgleda ovako kako izgleda i da ima dosta rentgenskih snimaka. Ali zajednički odgovor svih njih je da im je drago što se govori o nasilju i što se radi sa mladim ljudima, što im se objašnjavaju pojmovi koji prate samo nasilje."

Priliku da iz prve ruke vidi reakciju učenika na posledice nasilja imala je i Aleksandra Stevanović, psiholog Pete ekonomske škole iz Rakovice, koja je dovela grupu svojih učenika u posetu Muzeju nasilja:

"Vodili smo grupu koja je bila sastavljena od učenika koji su bili zainteresovani, do onih koje smo ciljano poveli. Da ne kažem “namamili” zato što u ponašanju imaju malo rizične obrasce. Upravo su oni, ti rizični, bili poprilično aktivni u celoj ovoj priči, postavljali pitanja, komentarisali. Meni je čak bilo neočekivano što su odlično reagovali na celu ovu priču i mislim da su zaista posle toga neke stvari možda došle na svoje mesto."

O uzrocima nasilja moglo bi se dugo pričati, ali nema sumnje da siromaštvo, kriminal, agresivna politika i očaj razočaranih građana Srbije najviše kumuju sve izražnijem nasilju u društvu. Istovremeno, za rešenje ovog problema zaduženi su mnogi – od porodice i škole na prvom mestu, do društva i države. Kultur Park je kroz Muzej nasilja pokušao da da svoj dopri-nos rešenju ovog problema:

"Mislili smo da možda nije loše da preko krajnjih rezultata nasilja, odnosno medicinske dokumentacije, rentgenskih snimaka, doktorskih izveštaja i ličnih priča osoba koje su nasilje doživele pokušamo da ispričamo priču o korenu nasilja, njegovim mehanizmima i strukturi", poručuje Radojica Bunčić.

"Onaj ko je potencijalni agresor kada se sretne sa jednom ovakvom pričom, možda će ga to nekad sprečiti da pređe tu neku granicu", kaže Aleksandra Stevanović.

Prva postavka Muzeja nasilja organizovana je u Beogradu, ali je ideja da ovaj javni arhiv medicinske dokumentacije vide ljudi u što više gradova u Srbiji. Iz Kultur parka pozivaju žrtve nasilja da prilože svoju dokumentaciju Muzeju nasilja, a za kraj ove priče Vanja otkriva svoj mali doprinos borbi protiv nasilja:

"Ono što ja uvek volim da uradim na kraju naše ture, to jest prolaska kroz galeriju je da svakog čoveka stavim ispred ogledala na kome piše – Da li je ovo lice nasilnika?"
XS
SM
MD
LG