Linkovi

Godišnjica Muzeja Holokausta u Vašingtonu

  • Glas Amerike

Bivši predsednik SAD Bil Klinton (desno) i dobitnik Nobelove nagrade za mir Eli Vizel na ceremoniji obeležavanja dve decenije od otvaranja Muzeja Holokausta u Vašingtonu

Bivši predsednik SAD Bil Klinton (desno) i dobitnik Nobelove nagrade za mir Eli Vizel na ceremoniji obeležavanja dve decenije od otvaranja Muzeja Holokausta u Vašingtonu

Memorijalni centar u američkoj prestonici planira budućnost kada ne bude preživelih žrtava nacističkog genocida

Muzej Holokausta u Vašingtonu juče je obeležio 20. godišnjicu postojanja, uz jedno od najvećih okupljanja onih koji su preživeli Holokaust. Bivši američki predsednik Bil Klinton pozvao je Muzej da se posveti očuvanju sećanja na nacistički genocid, kada svi preživeli više ne budu sa nama. Novinar Glasa Amerike Džerom Sokolovski prisustvovao je ceremoniji.

Nekada tretirani kao niža vrsta, oni koji su preživeli Holokaust, u Vašingtonu su bili heroji. To je mnogo značilo Tamari Vol, koja je prve godine svog života provela u koncentracionom logoru.

"Izuzetno sam ponosna, vrlo ponosna na sve što su ljudi iz ovog muzeja uradili. Veoma sam im zahvalna".

Muzej Holokausta u Vašingtonu otvorili su 1993. tadašnji predsednik Bil Klinton, i autor i preživeli Holokausta Eli Vizel.

Obojica su bila i na obeležavanju 20. godišnjice, a Vizel se prisetio kako je u to vreme ubeđivao predsednika.

"Pričao sam sa vama o Jugoslaviji – odakle sam se upravo vratio – šta moramo da uradimo, u ime naših stradanja".

Klinton se prisetio da su Vizel i drugi Jevreji, opsednuti ubistvom šest miliona svojih sunarodnika, vršili pritisak da se interveniše, kako bi se sprečio masakr muslimana u Bosni i na Kosovu.

Kako je rekao, Muzej Holokausta, nema sličnosti ni sa jednim drugim spomenikom u Vašingtonu.

"... Muzej Holokausta biće naša savest, biće tu kao naša savest, od sada, zauvek", rekao je Klinton dodajući da Muzej mora da gleda u budućnost i ...

"... pobrine se da kako direktne uspomene počnu da blede, da podaci, slike i priče nikada ne zamru".

U Muzeju se okupilo više od 800 ljudi koji su preživeli Holokaust i 130 američkih veterana Drugog svetskog rata. Međutim, približava se dan, kada će Muzej - bez njih - morati da ispriča priču o onome šta se dogodilo.

Šošana Švarc bila je jedna od mnogih preživelih koji su došli i poklonili porodična dokumenta.

Suzan Bakrak, kustoskinja nove izložbe o saradnji i saučesništvu u Holokaustu, kaže:

"Ogroman broj ljudi – ako je verovati ispitivanju posetilaca muzeja – smatra da je Hitler kriv za sve. Međutim, bilo je potrebno mnogo pomagača širom Evrope".

Majk Abramovic je direktor programa za prevenciju genocida u Muzeju Holokausta u Vašingtonu. On kaže da izložba takođe odaje počast ne-jevrejima koji su rizikovali svoje živote da spasu Jevreje, i da daje lekciju iz morala.

"Ono što radite pravi razliku, pojedinci imaju mogućnost da čine dobro ili loše, da budu nemi posmatrač ili spasilac".

Veteran Drugog svetskog rata Alfred Henink razume zašto mladima treba podsećanje.

"Sećam se kada sam bio dete, 1930-ih u osnovnoj školi, pa su nas učili o Prvom svetskom ratu. Za mene je to bila daleka prošlost, a to se desilo svega 15 godina ranije".

Henink kaže da je ovaj Muzej upravo zato potreban, da osigura da Holokaust nikada ne bude zaboravljen.
XS
SM
MD
LG