Linkovi

Sleiman: Da li pad režima znači i raspad Sirije?

  • Branko Mikašinović

Mounser Sleiman, Center for American and Arab Studies

Mounser Sleiman, Center for American and Arab Studies

U uzrocima konflikata u Siriji i mogućim izgledima za njihovo rešavanje kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa osnivačem Centra za američke i arapske studije, Maunzerom Slejmanom.

Slejman: “Glavni uzrok nemira u Siriji je poziv na promenu režima, zasnovan na uverenju da predsednik Asad više nema nikakav legitimitet, što režim odbacuje. Činjenica je da je narod u Siriji podeljen, ali je baza režima još uvek jaka o čemu svedoči i to da je Asad nakon osmomesečne pobune još uvek na vlasti. Medjutim, sukobi i demonstracije se nastavljaju, posebno oko Homsa i duž granica sa Turskom i Libanom. U sadašnjoj situaciji imate dve oprečne vizije koje se sukobljavaju - režimsku i opozicionu, i stoga nema konsenzusa za dijalog i pregovore. Realno gledano, režim će biti u stanju da kontroliše situaciju zahvaljujući unutrašnjim, ali i spoljnopolitičkim razlozima. Na unutrašnjem planu, kod naroda postoji bojazan od sektaških podela, nestabilnosti, sukoba i krvoprolića. Sve to ide u prilog režimu, uz ponudjene reforme, uključujući i parlamentarne izbore, zakazane za februar iduće godine.“

Glas Amerike: Koji faktori će po vašem mišljenju biti ključni u daljem razvoju situacije u Siriji?

Slejman: „Opozicija je do sada održala brojne konferencije, ali uglavnom u inostranstvu - u Parizu, Turskoj, u Beču, u Kataru. U stvari, organizovana opozicija uglavnom deluje iz inostranstva, ali ona nema jedinstven program i veruje se da je pod uticajem spoljnih faktora. Ta nejedinstvenost je jedna od indikacija da za sada ne postoji koherentna grupa koja bi zamenila režim i bila u stanju da kontroliše situaciju u zemlji. U slučaju pada Asadovog režima moglo bi da dodje do raspada zemlje u četiri odvojena entiteta na osnovu verskih i etničkih podela, što bi stvorilo haotičnu situaciju ne samo u Siriji, već i širom Bliskog istoka. Imali biste goru situaciju nego u Iraku, uz mogućnost dugotrajnog gradjanskog rata. Takodje bi se još intenzivnije otvorilo pitanje Kurda u Turskoj, Iranu i Iraku, kao i u samoj Siriji. Već imate konflikte Kurda sa vladama Turske i Irana što bi moglo da se odrazi i na druge zemlje u regionu.“

Glas Amerike: Diplomate su primetile porast napetosti izmedju Turske i Irana u vezi sa zbivanjima u Siriji?

Slejman: “Iran i Sirija imaju zajednički interes u rešavanju kurdskog pitanja u obe zemlje. Medjutim, Sirija ima strateško savezništvo sa Iranom, koje je stabilno. Turska je mnogo kasnije uspostavila neku vrstu strateških odnosa sa Sirijom, sa vizijom premijera Redžepa Tajipa Erdogana da Ankara postane jedan od vodećih regionalnih aktera. U tom kontekstu, Erdogan je nedavno posetio zemlje “arapskog proleća”- Egipat, Tunis i Libiju, u cilju pridobijanja podrške za jačanje uticaja Turske u regionu. Istovremeno, Erdogan se distancirao od Asadovog režima i osudio primenu sile protiv demonstranata. Iran medjutim stoji čvrsto uz Asadov režima i gleda sa podozrenjem na liderske aspiracije Turske u regionu. To rivalstvo izmedju Irana i Turske moglo bi da bude važan elemenat u pokušajima Asada da preživi.”

XS
SM
MD
LG