Linkovi

Veza hormona i vernosti

  • Asošijeted pres

Naučnici u odeljenju za medicinu Emori univerziteta ispituju receptore u mozgu kako bi promenili navike za parenje kod poljskih miševa.

Američki naučnici prikupljaju sve više informacija o genetici ljubavi, ili barem žudnje, i to posmatrajući ponašanje poljskih miševa. Ovi sićušni glodari su među malim brojem monogamnih divljih životinja, ali istraživači kažu da bi tretman hormonima mogao da ih preobrati u promiskuitetne Kazanove.

Slatki, čupavi poljski miševi su, kako tvrde naučnici, obično verni. Kada jednom pronađu partnera, ostaju zajedno do kraja života. Oni su društvena bića, ali ne i promiskuitetna.

To nije slučaj u većinskom delu životinjskg carstva, gde se za razliku od ljudi, životinje pare što češće i sa što više partnera mogu.

Međutim naučnici u odeljenju za medicinu Emori univerziteta otkrili su način da i poljske miševe nateraju da postanu Kazanove. Doktor Leri Jang i njegov tim ispituju receptore u mozgu kako bi promenili njihove navike za parenje. Oni su hormon vasopresin uz pomoć viralnog vektora ubacili u mozak glodara.

"Ako blokiramo receptore u mozgu zaslužne za navike, životinje se neće vezati. Ili možemo da izdvojimo gen za taj receptor i uz pomoć virusa ga ubacimo u deo mozga za osećaj nagrade u životinjsku vrstu koja nije monogamna, i odjednom će one moći da se vežu", objašnjava dr Leri Jang, odeljenje za psihijatriju u Medicinskoj školi Emori univerziteta.

Da li ovo znači da su naučnici otkrili tajnu požude? Jang smatra da je istraživanje pružilo interesantan uvid u hemijske rekacije u mozgu i kako one aktiviraju neurološke signale koji izazivaju želju za vezom između dve jedinke, pa čak i stvaranjem povezanosti za ceo život.

Međutim izučavanje životinja je jedno, ali da li isto može da se primeni na ljude? Jedan od naučnika u Jangovoj laboratoiji je Šveđanin Hase Valum, koji kaže da Jangov rad privlači međunarodnu pažnju.

"Sve što sam radio u Švedskoj je bilo pod uticajem istraživanja koje Leri i njegove kolege sprovode ovde. Geni koje je on uspeo da identifikuje u poljskim miševima, a koji imaju ogroman uticaj na ponašanje vezivanja, mi smo istraživali na ljudima da vidimo varijacije u tim genima koji utiču na ljudsku sklonost ka vezivanju za drugu osobu", kaže Valum.

Jang veruje da bi otkrića u poljskim miševima mogla da budu važna jer, kako tvrdi, emocije koje se javljaju u ljudskim romantičnim vezama, uključuju iste hemijske reakcije i moždanu strukturu koja je otkrivena kod poljskih miševa pri vezivanju u paru.

"Isti sistemi u mozgu koji su zaslužni za vezivanje para, su zaslužni i za stvaranje ovisnosti. Tako npr. amfetamin izaziva lučenje dopamine. Postoje studije poljskih miševa koje su pokazale da oni koji su skloni da budu u paru uzimaju manje amfetamina. Dakle ta dva sistema se takmiče. Dakle naklonost monogamiji je mozak koji vezuje osećaj zadovoljstva sa osobom sa kojom ste kada ste zadovoljni. Ukoliko sa partnerom radite zabavne i uzbudljive stvari, mozak će pomoći da veza postane još jača”, ističe Jang.

Naučnici možda neće skoro potpuno razotkriti vezu između genetike i privlačnosti, ali ljubav možda neće zauvek ostati misterija.

XS
SM
MD
LG