Imigranti i izbeglice koji dolaze u Sjedinjene Države se često teško prilagođavaju na američki način života na točkovima. Samo nekoliko najvećih gradova u zemlji ima adekvatan gradski saobraćaj, dok je u većini mesta neophodno imati kola za prevoz do škole, prodavnice i posla. Da bi položili vožnju imigranti obično moraju da znaju da govore i razumeju engleski jezik, ali kako doći do časova za engleski jezik koji se predaje u školama do kojih može da se stigne jedino kolima?
Kao i u mnogim američkim gradovima, u Nešvilu ne može da se živi bez automobila. Grad je sagrađen tako da odgovara vozačima i njihovim vozilima, a ne biciklistima ili onima koji idu peške.
To može da predstavlja veliki problem za preko 1.200 izbeglica koji se doseljavaju u Nešvil svake godine. Mnogi od njih govore mali ili ni malo engleskog jezika i ne umeju da voze. Oni kolima odlaze u Institut za strane jezike Tenesija na časove engleskog.
Ipak, to je nemoguće za veliki broj izbeglica koji žive u ovom kompleksu udaljenom 20 kilometara od Instituta, na drugom kraju Nešvila. Zbog toga je Institut za strane jezike odlučio da kad već studenti ne mogu da stignu do njih - oni dođu do studenata.
Program se zove “ESL-to-GO” i to je neka vrsta škole na točkovima, koja putuje kroz grad i posećuje zajednice u kojima pretežno žive imigranti i izbeglice. Ešli Ekers je koordinatorka programa.
“Oni ne bi mogli da stignu do učionice u većini slučajeva. Predaleko im je da hodaju, ne znaju kuda idu autobusi. To je bila bespotrebna prepreka koju većina od njih nije mogla da zaobiđe”, kaže Ekers.
Lulu Inkom došla je u Sjedinjene Države iz Burme pre četiri godine i jedna je od onih koji su podržali inicijativu Instituta za strane jezike da predaju časove u njenoj zajednici.
“Oni žele da pohađaju časove, pogotovo u zimskom periodu, ali u isto vreme rade. Našim ljudima ne treba da putuju, ovaj kamion dosta pomaže našoj zajednici”, ističe Inkom.
Za časove u “ESL-to-GO”, koji je krenuo na put u maju, postoji lista čekanja. Deca u Nešvilu pohađaju časove u školi, tako da su svi polaznici Instituta za strane jezike odrasle osobe. Ešli Ekers kaže da je imala studenata i od po 70 godina.
“Ja bih se ustručavala da probam da naučim strani jezik u tim godinama, ali oni jednostavno veruju da to mogu i žele da imaju novu veštinu. Jako su željni znanja”, zaključuje Ekers.
Ona dodaje da izbeglice sa kojima je do sada radila streme ka tome da budu nezavisni i znanje engleskog jezika vide kao ključ koji će im otvoriti vrata uspeha.
Kao i u mnogim američkim gradovima, u Nešvilu ne može da se živi bez automobila. Grad je sagrađen tako da odgovara vozačima i njihovim vozilima, a ne biciklistima ili onima koji idu peške.
To može da predstavlja veliki problem za preko 1.200 izbeglica koji se doseljavaju u Nešvil svake godine. Mnogi od njih govore mali ili ni malo engleskog jezika i ne umeju da voze. Oni kolima odlaze u Institut za strane jezike Tenesija na časove engleskog.
Ipak, to je nemoguće za veliki broj izbeglica koji žive u ovom kompleksu udaljenom 20 kilometara od Instituta, na drugom kraju Nešvila. Zbog toga je Institut za strane jezike odlučio da kad već studenti ne mogu da stignu do njih - oni dođu do studenata.
Program se zove “ESL-to-GO” i to je neka vrsta škole na točkovima, koja putuje kroz grad i posećuje zajednice u kojima pretežno žive imigranti i izbeglice. Ešli Ekers je koordinatorka programa.
“Oni ne bi mogli da stignu do učionice u većini slučajeva. Predaleko im je da hodaju, ne znaju kuda idu autobusi. To je bila bespotrebna prepreka koju većina od njih nije mogla da zaobiđe”, kaže Ekers.
Lulu Inkom došla je u Sjedinjene Države iz Burme pre četiri godine i jedna je od onih koji su podržali inicijativu Instituta za strane jezike da predaju časove u njenoj zajednici.
“Oni žele da pohađaju časove, pogotovo u zimskom periodu, ali u isto vreme rade. Našim ljudima ne treba da putuju, ovaj kamion dosta pomaže našoj zajednici”, ističe Inkom.
Za časove u “ESL-to-GO”, koji je krenuo na put u maju, postoji lista čekanja. Deca u Nešvilu pohađaju časove u školi, tako da su svi polaznici Instituta za strane jezike odrasle osobe. Ešli Ekers kaže da je imala studenata i od po 70 godina.
“Ja bih se ustručavala da probam da naučim strani jezik u tim godinama, ali oni jednostavno veruju da to mogu i žele da imaju novu veštinu. Jako su željni znanja”, zaključuje Ekers.
Ona dodaje da izbeglice sa kojima je do sada radila streme ka tome da budu nezavisni i znanje engleskog jezika vide kao ključ koji će im otvoriti vrata uspeha.