Zvaničnici, koji prisustvuju mirovnim pregovorima sirijske vlade i pobunjeničkih grupa, saopštili su da nije bilo velikog napretka na današnjim razgovorima, koji će biti nastavljeni sutra.
U prestonici Kazahstana, Astani, kako je saopšteno, ne vode se direktni pregovori već dve strane komuniciraju preko posrednika. Pregovori su usredsređeni na dalje sprovođenje primirja, dogovorenog uz posredovanje Rusije, Irana i Turske u decembru, a koje se za sada uglavnom poštuje.
Naša je najiskrenija želja da ovi razgovori budu svetlo na kraju tunela sirijske krize", rekao je ministar inostranih poslova Kazahstana Kairat Abdrakmanov otvarajući razgovore. "Sada je na svima nama da postignemo pravi napredak koji narod u Siriji s pravom zaslužuje".
Posle prvih nekoliko rundi današnjih sastanaka, sirijski ambasador u Ujedinjenim nacijama Bašar Džafari optužio je opoziciju da se ne ponaša odgovorno i kritikovao navode da se sirijskom vojnom operacijom u oblasti Vadi Barada, blizu Damaska, krši prekid vatre.
Glavne sirijske pobunjeničke grupe suspendovale su učešće u razgovorima početkom meseca u znak protesta zbog, kako su navele, čestog kršenja primirja. Glavni pregovorač pobunjenika Mohamed Aluš, koji učestvuje u razgovorima, rekao je da može da se pregovara o političkom rešenju sukoba samo ako je primirje “realnost na terenu.”
Prethodni mirovni razgovori, uključujući onaj održan pre godinu dana, takođe su rezultirali malim napretkom u okončanju konflikta koji je počeo u martu 2011. godine.
Rusija i Turska pozvale su predsednika SAD Donalda Trampa da pošalje delegaciju na razgovore nekoliko dana pre nego što je stupio na dužnost. Međutim, navodeći zateve predsedničke tranzicije, američki Stejt department je saopštio da bi ambasador u Kazahstanu, Džordž Krol, trebalo da prisustvuje razgovorima.
Uprkos neslaganjima zbog ruske vojne intervencije u Siriji, čini se da Kremlj želi američko učešće u mirovnom procesu.
"Mislim da Rusija želi da stvori izgovor, još jedan izgovor, kako bi unapredila svoje odnose sa Sjedinjenim Državama", rekao je analitičar moskovskog Karnegi centra, Aleksej Malašenko. "U isto vreme, Moskva vrlo dobro razume da će bez prisustva Vašingona razgovori biti više ili manje komplikovani".
Pobunjenici delimično podeljeni
Razgovori se održavaju samo dve nedelje nakon što su sirijska vojska i sledbenici predsednika Bašara al Asada preuzeli pobunjeničko uporište Alep, u strateškom porazu onih koji su se protivili Asadovoj vlasti.
Borbe između umerenih pobunjeničkih grupa i onih povezanih sa ekstremistima omele su napore da se stvori kohezivnija umerena koalicija protiv Asada.
Ruska agencija Interfaks javila je da je delegacija sirijske vlade, predvođena ambasadorom Sirije u Ujedinjenim nacijama, spremna na direktne razgovore sa sirijskom opozicijom u Astanu. Ali, neki predstavnici opozicije izneli su zabrinutost da Damask želi da pregovara o političkom rešenju samo sa opozicijom koju podržava Turska.
Glavna pobunjenička "kišobran" grupa u ranijim pregovorima, Visoki komitet za pregovore, nije pozvana u Astanu, ali se nada da će sastanak biti korak napred ka mirovnim razgovorima u Ženevi, 8. februara.
To što nisu prisutni svi igrači koji su voljni da učestvuju u mirovnom procesu čini uspeh manje verovatnim, kaže Stanislav Pričin iz Istraživačkog centra za Centralnu Aziju sa moskovskog Instituta za orijentalne studije.
"Ali u isto vreme, potpuno je novo ustrojstvo kada se to događa uz Rusiju, Iran i Tursku, uz učešće sirijskie vlade i uz učešće naoružane opozicije", kaže on. "I postoji neka nada za ljude koji to posmatraju, koji žive ponajpre u Siriji, da bi ovo mogao biti vrlo važan korak napred ka rešenju dugotrajnog građanskog rata u Siriji".
Danijel Širaf
Olga Pavlova