Linkovi

Medijski uticaj Moskve na Srbiju

  • Rade Ranković

TV stanica Russia Today pred posetu predsednika Putina

Istraživanja javnog mnenja u Srbiji pokazuju da podrška građana evropskim integracijama stagnira ili opada, dok Rusija i njen predsednik Putin uživaju sve veću naklonost. Razloga za to sigurno ima više, ali dva su ključna - sa jedne strane to su greške i loši potezi Zapada, dok sa druge strane ne treba zanemariti ni uticaj medijskog i propagandnog rata u koji se uključila Rusija.

Nekadašnja sovjetska propagandna mašina bila je jaka i autentična, bez mnogo demokratije i ičega mekanog u delovanju. Ali, pokazalo se da agitprop nije na kraju doneo očekivane rezultate.

Danas Moskva svoj uticaj širi koristeći sasvim drugačije, savreme-ne propagandne tehnike i tehnologije. U softver sa zapada, učitani su ruski podaci:

"Rade vrlo sofisticirano i to je plasiranje propagande koja je vrlo ubedljiva. Verujem da to zadaje mnogo glavobolje i u Briselu, i u Vašingtonu", ističe Đorđe Vlajić, nekadašnji dopisnik BBC-a.

Centar za evroatlantske studije je u nedavno objavljenoj studiji o ruskoj mekoj moći ukazuje na postojanje propagandne invazije u vidu novih medija i portala koji tabloidno glorifikuju ruski vojni, bezbednosti i ekonomski uticaj, i šire fobiju od evro-atlantskih integracija.

U Srbiji, prema CEAS-ovoj studiji trenutno operiše 105 stranaka, nevladinih organizacija, medija, portala čiji je zadatak širenje ruskog uticaja. Svoje sadržaje objavljuje deset ruskh i 14 proruskih medija:

"Naš nalaz pokazuje da su nametnuti lažni narativi, sve intenzivniji, da je sve veći broj faktora, u srpskom i u ruskom društvu širi, i da vi kreirate novu realnost u kojoj svi vole Rusiju zato što su svi ubedjeni da je nama Rusija kroz istoriju bila uvek saveznik, što apsolutno nije tačno. Da je Rusija nezamenljiv ekonomski partner što takodje nije tačno iz mnogo razloga", ističe Jelena Milić, direktorka CEAS-a.

"To su tačke na kojima je ruska strana bila zainteresovana da njeni, uslovno rečeno birači. odnosno oni političari i opcije koje bi Rusija rado videla, tu je bila jako zainteresovana tako da su se trošila i propagandna sredstva nemilice u tom pogledu", ističe Ivan Cvejić, urednik nedeljnika Ekspres.

U propagandnom nadmetanju proruskih i prozapadnih medija na Balkanu, uprkos vrlo sličnoj tehnologiji, sadržaj ipak definiše brojne razlike, o kojima za Glas Amerike govori Jelena Milić:

"Vi ovde imate kreiranje nove realnosti bez činjenica. Meni je savršeno jasno kad čitam radio Slobodna evropa ili Glas Amerike ili Dojče vele ili BBC. Postoje prvo činjenice pa onda komentari koji idu u prilog jednoj politici ili drugoj, ali ovako nešto što je Sputnjik radio Crnoj Gori da ne spominjem ja to u životu videla nisam. Ni u periodu priprema za invaziju na Irak."

"Ideološki sadržaj je sumnjiv, poruka je za analizu. Ali kažem ako neko, a običan konzument informacija, nije previše vičan toj vrsti vrednosne analize sadržaja, to se proguta i prodje. A verujem da mejnstrim medijima ponekad odgovara da malo podignu tu rusku priču", kaže Đorđe Vlajić.

Uz Srbiju, “Rusija danas” ima filijale u još 29 država. Dovoljno da u Brisel unese dozu nervoze i da Evropski parlament usvoji neobavezujuću rezoluciju kojom se osuđuje ruski propagandni proboj:

"Mislim da su evropski parlamentarci time pokazali da nemaju mnogo ideja, kako da se suprotstave ruskom uticaju pa su na sankcije koje već postoje pokušali da nadovežu medijski ostrahizam. Nisam siguran da je mudro. Neće se oni koji su skloni Rusiji i ruskoj priči odvratiti od ruske priče", zaključuje Vlajić.

Rusku propagandu danas je teško razlikovati od bilo koje druge. Ostaje još da se vidi hoće li današnji sofisticirani medijski trikovi dati bolje rezultate od agitpropovske pesnice.

Pogledajte:

XS
SM
MD
LG