Tokom svoje trodnevne posete Vašingtonu, predsednik Evropskog parlamenta, Martin Šulc, održao je predavanje o nužnosti obnavljanja transatlantskog partnerstva u Centru za transatlantske odnose na Univerzitetu Džons Hopkins.
Mada mnogi analitičari smatraju da je američko okretanje prema Pacifiku i Istočnoj Aziji umanjilo značaj evroatlantskog partnerstva, Martin Šulc je rekao da snažne ekonomske veze dve strane Atlantika, čine zapadno partnerstvo ne samo neraskidivim, već nezamenljivim na globalnoj pozornici.
“Svedoci smo uspona bez presedana koji je Kina ostvarila u poslednje tri decenije, prerastajući iz ekonomski nerazvijene zemlje u svetsku ekonomsku i trgovinsku supersilu. Ali, ne treba zaboraviti da je američko-evropski trgovinski bilans i dalje tri puta veći od trgovinske razmene između SAD i Kine, kao i dva puta veći od trgovinske razmene između Evrope i Kine. Vrednost američko-evropske ekonomije dostiže 15 hiljada milijardi dolara odnosno obuhvata 50 odsto ukupnog svetskog bruto dohotka, kao i 50 odsto ukupne globalne trgovine.”
Nova globalna ekonomija nalaže još bližu ekonomsku saradnju dva zapadna saveznika, smatra Šulc.
„Evropski parlament, koji je ovlašćen da ratifikuje sve međunarodne sporazume, zalaže se za uspostavljanje slobodne trgovinske zone između SAD i EU do 2015. godine . Bio bi to značajan doprinos bržem ekonomskom rast na obe strane Atlantika, što znači napredak za 800 miliona stanovnika.“
Šulc se osvrnuo i na kontinuirane finansijske nevolje kako Evrope tako i SAD. Po njemu, najvažniji zadatak je jačanje regulative i nadzora finansijskih tržišta, kako se finansijski fijasko iz 2008. više nikada ne bi ponovio.
„Regulisanje finansijskih tržišta je stvar pravde i pravednosti. Poreski obveznici su spasili banke, oni još uvek podnose najveći deo tereta krize. Na to su pristali jer im je obećano da će sva finansijska tržišta biti regulisana i efikasno nadzirana, što još uvek nije učinjeno.“
Šulc je veliki deo predavanja posvetio dugom putu koji Evropska unija prošla od svojih početaka 1950-ih godina do danas da bi zaključio da je sadašnji evropski model najbolji način za rešavanje globalnih izazova na miran način.
„Ukoliko želimo da nađemo prave odgovore za današnje probleme – bilo da je reč o klimatskim promenama, finansijskim tržištima ili međunarodnoj bezbednosti, moramo shvatiti da to niko od nas ne može sam da postigne. Koordinacija, kooperacija i kompromis su ključni za uspeh u 21. veku - jednostavno rečeno, zajedno smo jači.“
Predsednik Evropskog parlamenta će se u Vašingtonu sastati sa sa potpredsednikom Džozefom Bajdenom, kao i sa vodećim američkim zakonodavcima. Jedan od ciljeva Šulcove posete jeste otvaranje predstavništva Evropskog parlamenta u Vašingtonu radi efikasnije saradnje sa američkim Kongresom.
Mada mnogi analitičari smatraju da je američko okretanje prema Pacifiku i Istočnoj Aziji umanjilo značaj evroatlantskog partnerstva, Martin Šulc je rekao da snažne ekonomske veze dve strane Atlantika, čine zapadno partnerstvo ne samo neraskidivim, već nezamenljivim na globalnoj pozornici.
“Svedoci smo uspona bez presedana koji je Kina ostvarila u poslednje tri decenije, prerastajući iz ekonomski nerazvijene zemlje u svetsku ekonomsku i trgovinsku supersilu. Ali, ne treba zaboraviti da je američko-evropski trgovinski bilans i dalje tri puta veći od trgovinske razmene između SAD i Kine, kao i dva puta veći od trgovinske razmene između Evrope i Kine. Vrednost američko-evropske ekonomije dostiže 15 hiljada milijardi dolara odnosno obuhvata 50 odsto ukupnog svetskog bruto dohotka, kao i 50 odsto ukupne globalne trgovine.”
Nova globalna ekonomija nalaže još bližu ekonomsku saradnju dva zapadna saveznika, smatra Šulc.
„Evropski parlament, koji je ovlašćen da ratifikuje sve međunarodne sporazume, zalaže se za uspostavljanje slobodne trgovinske zone između SAD i EU do 2015. godine . Bio bi to značajan doprinos bržem ekonomskom rast na obe strane Atlantika, što znači napredak za 800 miliona stanovnika.“
Šulc se osvrnuo i na kontinuirane finansijske nevolje kako Evrope tako i SAD. Po njemu, najvažniji zadatak je jačanje regulative i nadzora finansijskih tržišta, kako se finansijski fijasko iz 2008. više nikada ne bi ponovio.
„Regulisanje finansijskih tržišta je stvar pravde i pravednosti. Poreski obveznici su spasili banke, oni još uvek podnose najveći deo tereta krize. Na to su pristali jer im je obećano da će sva finansijska tržišta biti regulisana i efikasno nadzirana, što još uvek nije učinjeno.“
Šulc je veliki deo predavanja posvetio dugom putu koji Evropska unija prošla od svojih početaka 1950-ih godina do danas da bi zaključio da je sadašnji evropski model najbolji način za rešavanje globalnih izazova na miran način.
„Ukoliko želimo da nađemo prave odgovore za današnje probleme – bilo da je reč o klimatskim promenama, finansijskim tržištima ili međunarodnoj bezbednosti, moramo shvatiti da to niko od nas ne može sam da postigne. Koordinacija, kooperacija i kompromis su ključni za uspeh u 21. veku - jednostavno rečeno, zajedno smo jači.“
Predsednik Evropskog parlamenta će se u Vašingtonu sastati sa sa potpredsednikom Džozefom Bajdenom, kao i sa vodećim američkim zakonodavcima. Jedan od ciljeva Šulcove posete jeste otvaranje predstavništva Evropskog parlamenta u Vašingtonu radi efikasnije saradnje sa američkim Kongresom.