Linkovi

"Vašington otvoren za saradnju sa Srbijom"

  • Helena Djordjević

Mladi Beograđanin Marko Čeperković proteklih devet meseci radio je kao politički savetnik u kancelariji demokratskog kongresmena Elsija Hejstingsa sa Floride...

Marko Čeperković dobio je priliku da iznutra sagleda kako funkcioniše zakonodavstvo SAD zahvaljujući specijalizaciji na studijama javne politike koje je pohadjao na Univerzitetu Džons Hopkins. U razgovoru za Glas Amerike, Marko je preneo kako se ovih dana iz jedne američke kongresne kancelarije prati srpska politička scena, šta obeležava srpsko-američke odnose i šta su za njega bila najdragocenija iskustva rada u Kongresu.

Marko Čeperković ima 22 godine, a već na početku srednje škole znao je koja ga karijera privlači.

"Počeo sam da radim kad sam imao 15 godina u Beograu u opštini Zvezdara u Komisiji za prava mladih, što je bila jedna vodeća institucija za mlade koja je kasnije radila na Nacionalnoj strategiji za mlade u Srbiji. Već tada mi se svidelo da budem u politici, znao sam čime želim da se bavim kasnije, tako da sam iz Šeste gimnazije otišao na Sciences Po univerzitet u Parizu, studirao političke nauke, u medjuvremenu radio sa Helsinškim odborom za ljudska prava u Beogradu, kasnije sa Savetom Evrope u Strazburu, delegacijom Monaka i na kraju došao u Vašington da uradim stručnu specijalizaciju na univerzitetu Džons Hopkins, gde radim program "Achison fellowship" za javnu politiku i kroz tu specijalizaciju sam pronašao poziciju poziciju u Kongresu. Zaista sam zahvalan kancelariji koja je primila stranca iz Srbije u svoje redove i omogućila mi da budem ovde."

Prema Markovim rečima, kancelarija kongresmena Hejstinga, koji je jedan od glavnih članova Helsinške komisije, pažljivo prati politička dešavanja u Evropi.
Elsi Hejstings i senator Ben Kardin u Helsinškoj komisiji Kongresa

Elsi Hejstings i senator Ben Kardin u Helsinškoj komisiji Kongresa

"On je i sam bio predsednik OEBS-a u Evropi i prvi američki kongresmen na toj poziciji tako da je jako zainteresovan za celu situaciju. Izmedju ostalog je dobar poznavalac Balkana, dobro zna naše prilike što je meni i omogućilo da budem ovde. Obično je vrlo rad da zaposli ljude koji nisu Amerikanci, čije su ipak drugačije perspektive, drugačijeg pogleda na svet, možda novijih ideja koje nisu prisutne u diskursu trenutno ovde u Vašingtonu".

Kada je reč o Balkanu, a specifično Srbiji, kongresne kancelarije zainteresovane za region Balkana prate teme u vezi sa NATO i evropskim integracijama. Za kancelariju kongresmena Hejstingsa, jedan od prioriteta je stanje ljudskih prava.

"Ono na šta smo se mi fokusirali u proteklom periodu od kad sam ja došao ovde su bili tokovi evroatlantskih integracija. Da li će i želi li Srbija da postane član NATO-a, kakve bi to efekte imalo na zemlju, region, sam NATO, i definitivno put Srbije u EU. Za nas je bilo jako važno praćenje novih izbora, posebno sa novom vladom, imajući u vidu kakva je bila prošlost ljudi iz vladajuće garniture u Srbiji, tako da smo studiozno pratili novo izbore i ovo što se dešava sada posle izbora, imajući u vidu kakav težak put novu vladu očekuje"

Marko Čeperković dodaje da se posebna pažnja obraća na stanje ekonomije i finansija, gde se od srpskih političara očekuje da pokažu čvrst stav i sprovedu teške reforme u narednih šest meseci.

"Ono čemu se nadamo kao jednom od pozitivnih aspekata vladajuće većine, i tako snažne vladajuće većine, je što oni jesu u mogućnosti da odrade bolne reforme koje slabije koalicije nisu mogle da odrade. Ono čega se bojimo sa druge strane je ista ta vladajuća većina, zato što ne postoji opozicija, ili je razbijena u manje partije koje nisu najbolje organizovane u ovom momentu, i to je ono što za noviju demokratiju kakva Srbija jeste predstavlja problem. Ono na šta smo se fokusirali pre izbora i tokom kampanje, koju smo pratili sa interesovanjem, bila je sloboda medija i to je jedna od stvari primećena u izveštaju OEBS-a i Helsinške komisije, da mediji iako zvanično jesu slobodni , postoji da li unutrašnji motiv ili spoljašnji pritisak ali nešto koči medije u Srbiji i to treba otkloniti kako bi se demokratizacija društva nastavila u najboljem pravcu." Marko Čeperković ističe da je Vašington otvoren za svaki vid saradnje sa Srbijom i da u Kongresu vlada mišljenje da bi Srbija do kraja decenije mogla da bude primljena u Evropsku uniju, ukoliko politički vrh bude aktivan u nastavku pregovora sa Kosovom. Kada je reč o aktivnostima srpskog kokusa u Kongresu, Čeperković ističe da se kongresmen Hejstings nedavno i sam priključio kokusu.

"Ono što bih ja voleo da vidim je malo veća aktivnost kokusa i detaljnije preciziranje šta su ciljevi kokusa i kako doći do tih ciljeva. To je ono što kokusu trenutno nedostaje. Naša diplomatija kao takva generalno ima malo novca, tako da ne mogu da ih poredim sa drugim ambasadama koje u Vašingtonu zaista lobiraju mnogo više nego mi, ali ambasada, koliko sam imao kontakta sa njima, ima želju da se više posveti lobiranju i zaista su otvoreni za saradnuu, tako da se nadam da stvari idu ka boljem i da će se ubrzano menjati stav ljudi u Vašingtonu prema Srbiji koji se i inače menja, da će kokus imati jasne ciljeve i da će ambasada znati kako da usmerava rad kokusa kako bi to bilo najbolje za Srbiju."

Govoreći o svojim danima u Kongresu, Marko kaže da se američka demokratija oseća na na svakom koraku, jer postoji snažna veza izmedju gradjana i njihovih predstavnika u zakonodavnom telu.

"Jedan primer je to što bilo ko je sa Floride može danas da dodje, zakuca na naša vrata i definitivno će biti primljen od jednog člana osoblja ako ne i kongresmena, gde će moči da izloži svoje mišljenje o politici, gde će moći da lobira za svoje interese i to se kod nas ne dešava. Ako se dobro sećam za samu posetu Skupštini Srbije je potrebno najaviti se nekoliko dana unapred, a o sastancima sa članovima palramenta i ne razmišljam. To je ono gde bismo mogli da se poboljšamo i na čemu bi trebalo raditi."

Komentarišući nedostatke američkog zakonodavnog sistema, Čeperković ističe sporost u postizanju konsenzusa i usvajanju zakona, i izražava zabrinutost zbog odluke Vrhovnog suda da dozvoli neograničene privatne donacije za političke kampanje. S druge strane, kao prednost sistema on vidi činjenicu što kongresmeni mogu da iskažu svoje individualne stavove i ne moraju da glasaju u skladu sa linijom stranke kojoj pripadaju.

Po završetku svoje stručne prakse u Kongresu, Marko Čeperković odlazi na dalje studije u Evropu, a svoju budućnost vidi kao predstavnik Srbije u nekoj od evropskih institucija.
XS
SM
MD
LG