Linkovi

Vajsbrot: Grčka bi mogla da izadje iz evro-zone

  • Branko Mikašinović

Mark Vajsbrot, ko-direktor Centra za ekonomska i politička istraživanja

Mark Vajsbrot, ko-direktor Centra za ekonomska i politička istraživanja

Kako bi tekuća ekonomska kriza u Evropi, posebno u Grčkoj, mogla da se odrazi na globalnu ekonomsku situaciju - u razgovoru za naš program razmatra ko-direktor Centra za ekonomska i politička istraživanja i saradnika londonskog lista Gardijan, Mark Vajsbrot.

Vajsbrot: Ljudi u Grčkoj protestuju zbog toga što Medjunarodni monetarni fond, Evropska centralna banka i vlasti EU insistiraju da Atina preduzme korake za koje grčki narod veruje da su loši i da će biti štetni. U Grčkoj i drugim evropskim zemljama, uključujući Veliku Britaniju, građani više ne pristaju da se žrtvuju u nadi da će se njihova privreda oporaviti i vratiti se punoj zaposlenosti i ekonomskom prosperitetu, dok se u stvari stanje nihovih ekonomija pogoršava. U Grčkoj, na primer, ekonomska aktivnost je prošle godina smanjena za 4 odsto, dok je nezaposlenost porasla na 16 odsto. Ako se takav trend nastavi, možemo očekivati dalje proteste zbog mera štednje i ekonomske stagnacije. Ovakvo stanje je, u stvari, istinski uzrok političke krize.

Glas Amerike: U svetlu situacije u Grčkoj i nezadovoljstva u ostatku Evrope, kakav dalji razvoj dogadjaja očekujete?

Vajsbrot: Ukoliko se ostvare nagoveštaji da bi Grčka mogla da otpusti 150.000 radnika i službenika, što je procentualno isto kao kada bi u jednom momentu 4 miliona Amerikanca izgubilo radna mesta... Zamislite kakve bi bile posledice toga u Americi, posebno tokom sadašnje recesije, pa ćete razumeti šta se dogadja u Grčkoj. Medjutim, ako dodje do reorganizacije grčke ekonomije, u skladu sa zahtevima Medjunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke, izgledi za Grčku će biti povoljni. Ali ako Evropska unija vidi da na horizontu nema nekog dugoročnog rešenja, ne bi me iznenadilo da Grčka prestane da bude deo euro zone.

Glas Amerike: Da li bi onda i druge nezadovoljne zemlje, kao što su Španija, Portugalija i Irska, mogle da se povuku iz euro zone?

Vajsbrot: Ukoliko se sadašnji ekonomski trend nastavi, mislim da ćemo stići granice tolerantnosti naroda tih zemalja. Na primer, Španija ima stopu nezaposlenosti od 21 odsto, Irska 16, a Portugalija 12 odsto, tako da će mnogo toga zavisiti od daljih ekonomskih kretanja u EU i u SAD. To je u stvari jedina šansa za te zemlje, pošto njihovu fiskalnu politiku diktira Evropska centralna banka.

Isto tako, kriza u Evropi bi vrlo lako mogla da se odrazi i na SAD, stoga MMF uprkos opiranju Evropske centralne banke kaže da će obezbediti novac za Grčku, pošto Vašington izražava bojazan da bi haotičan kolaps grčke ekonomije mogao da ima teške globalne implikacije, slično kolapsu firme “Liman braders” 2008, koji je izazvao ozbiljnu svetsku finansijsku krizu.

XS
SM
MD
LG