Linkovi

Hanibal u Mizuriju obeležava stogodišnjicu smrti Marka Tvena

  • Kejn Farabou

Kuća iz detinjstva pisca Marka Tvena danas je muzej u Hanibalu, u Mizuriju

Kuća iz detinjstva pisca Marka Tvena danas je muzej u Hanibalu, u Mizuriju

Američki pisac Ernest Hemingvej je jedom prilikom rekao da „sva američka književnost potiče iz knjige Marka Tvena o Haklberi Finu“.

Ove godine se navršava sto godina od Tvenove smrti i 125. godišnjica prvog izdanja Haklberi Fina. Turisti iz celog sveta dolaze u gradić Hanibal na reci Misisipi u državi Mizuri, da vide rodno mesto slavnog pisca.

Jednom prilikom Mark Tven je rekao: „Bio sam stanovnik Hanibala,ali previše mlad da bih mogao stvarno da mu naškodim“.

No, od svih mesta u kojima se nastanjivao, posećivao ih ili pisao o njima, Hanibal u Mizuriju ima poseban značaj za autora voljenih romana o dečacima s američkog juga.

I kada je otišao iz Hanibala, mislim da ga Hanibal nikada nije napustio“, kaže Henri Svits, kustos Dečačke kuće i muzeja Marka Tvena u Hanibalu.

Rekao bih da je to što je bio izložen svemu, od škole, do crkve do ropstva i što je tu proveo detinjstvo, kasnije obogatilo njegove tekstove“, dodaje Svits.

Muzej se brine o mestima koja je Tven ovekovečio u „Avanturama Toma Sojera“ i „Avanturama Haklberi Fina“. Kuća u kojoj je živeo privlači turiste iz celog sveta, isto kao i bela ograda koju je nevoljno farbao njegov književni junak Tom Sojer.

Predstavnici Tvenovog muzeja kažu da je turistička poseta opala protekle godine zbog ekonomske krize

Predstavnici Tvenovog muzeja kažu da je turistička poseta opala protekle godine zbog ekonomske krize

Tokom godine, očekujemo da se gosti iz sedamdeset – osamdeset zemalja upišu u našu knjigu posetilaca“, navodi kustos Svits.

On ističe da je prošle godine Hanibal posetilo oko tri stotine hiljada ljudi. Dvadesetak odsto je došlo u muzej.

Broj posetilaca je manji nego prethodnih godina i više ih dolazi iz okoline ili okolnih država nego iz inostranstva. Direktorka Sindi Lovel to smanjenje pripisuje globalnoj recesiji.

„Turistička ekonomija ne utiče samo na nas u muzeju. Ona utiče na sve ovde, sa hotelima, motelima, restoranima, prodavnicama, svi oni zavise od toga da li će Mark Tven da nam dovede turiste“, objašnjava Lovel.

Ona dodaje da muzej, zahvaljujući manjem broju turista, ima manje novca za popravku kuća, kao što je „Grentova bakanica“, koja se pominje u nekoliko Tvenovih priča.

Ova kuća je stavljena na spisak najugroženijih objekata Službe zaštite u Mizuriju i za nas je od presudnog značaja da je konzervišemo, tako da nam zaista treba mnogo novca“, kaže Lovel.

Muzej se nada da će do kraja 2010. da prikupi 10 miliona dolara za održavanje objekata koji su Marku Tvenu bili toliko važni. Lovel apeluje na javnost.

Pokušavamo da dopremo do milion Tvenovih obožavalaca u svetu i da svakog od njih zamolimo da pokloni po deset dolara.“

Lovel priznaje da se taj način prikupljanja priloga za Tvena zasniva na filozofiji prikupljanja priloga Baraka Obame tokom njegove predsedničke kampanje – odnosno da veliki broj ljudi da male priloge.

To podseća tačno na to i ja sam preuzela inicijativu na osnovu njegovog uspeha. Ja sam bila jedna od prilagača tih malih donacija. Mislim da nas je bilo mnogo.

Tokom 2010, Hanibal obeležava 175. godišnjicu Tvenovog rođenja, godišnjicu prvog izdanja „Haklberi Fina“ i stotu godišnjicu Tvenove smrti.



XS
SM
MD
LG