Autor nedavno objavljene knjige o programu korišćenja dronova "Put noža", Mark Mazeti kaže da je CIA, koja je osnovana u jeku hladnog rata, u periodu posle terorističkih napada na SAD septembra 2001, postala paravojna organizacija. On dodaje da nedavna najava predsednika Obama da će CIA početi ponovo da se bavi klasičnom obaveštajnom delatnošću - teško ostvariva:
“S obzirom da je jedna čitava generacija posle 11. septembra 2001., bila posvećana lovu na teroriste i njihovoj likvidaciji povratak na staro više nije tako lak, jer su razvijane veštine koje se razlikuju od konvencionalne špijunaže.”
CIA se poslednju skoro deceniju i po najviše bavila programom bespilotnih letelica. Danas se više od 60 odsto pripadnika CIA bavi lovom na teroriste umesto sakupljanjem poverljivih informacija, kaže Mazeti.
CIA nije sama na svoju ruku odlučila da zapostavi obaveštajni rad. Dva uzastopna predsednika, Džordž Buš Mladji i Barak Obama su zahtevali od CIA-e da se preusmeri na borbu protiv terorizma odnosno da odstranjuje američke neprijatelje u Pakistanu, Jemenu, Severnoj Africi i Somaliji:
“Borba protiv terorizma utiče i na prirodu rada obaveštajne službe, pošto se potpuno razlikuje od prikupljanja podataka, na primer, o opoziciji u Moskvi, Pekingu ili bilo gde drugde u svetu. Lov na teroriste u zemljama kao što su Egipat i Libija iziskuje blisku saradnju sa obaveštajnim i bezbednosnim službama tih zemalja. Malo je verovatno da će CIA usput da prikuplja podatke o snazi opozicije u tim sredinama.”
Atrofiran špijunski rad jedan je od razloga zbog kojeg CIA nije predvidela izbijanje “Arapskog proleća”, kaže Mazeti. Delom zbog takvih obaveštajnih propusta i predsednik Obama i novi šef CIA-e, Džon Brenan najavili su da će program sa dronovima preuzeti američka vojska. Pentagon će pri tom morati da se pridržava mnogo strožijih pravila nego što je to činila CIA. Američki ratovi sa dronovima su prilično nepopularni kaže Mazeti:
“Nije sporno da je imidž bespilotnih letelica stvorio neprijatelje Sjedinjenim Državama u raznim delovima sveta. Čak su vrlo istaknuti američki obaveštajni i vojni zvaničnici, kao što je general Stenli Mekristal, upozoravali da ‘robotski rat’, koji kontrolišu SAD podstiče animozitet prema Amerikancima. Takođe se postavlja pitanje da li rat dronovima stvara veći broj terorista nego što ih likvidira.”
S druge strane, dodaje Mazeti, neosporno je da je taj program doveo do rasula al Kaidine terorističke organizacije u Pakistanu i Avganistanu.
Na prigovore kritičara da je “rat putem daljinskog upravljača” nehuman, Mazeti odgovara da su piloti dronova često žrtve post-traumatskog sindroma baš kao i vojnici na stvarnom ratištu:
“Prema rezultatima nekih istraživanja piloti dronova teže podnose udarce na mete nego tradicionalni vojni piloti. Nije nemoguće zamisliti da ‘daljinski’ pilot koji nekoliko dana prati osobu koja pred njegovim očima strada u vazdušnom udaru, oseća veću bliskost sa svojom metom nego pilot američkog lovca koji sa velike visine baca bombe. Drugi pilot često ni ne zna gde su pale bačene bombe. Naučno je takođe utvrđeno da piloti koji svakog dana idu kući svojim porodicama, kao što to čine piloti dronova, mnogo teže prelaze iz stanja rata u stanje mira od tradicionalnih vojnika koji mogu da provedu i po godinu dana na žestokom ratištu.”
Bez obzira na sve mane i promašaje programa sa dronovima, “ratovi u senci” definisaće nacionalnu bezbednost SAD još dugo vremena, smatra Mazeti.
“S obzirom da je jedna čitava generacija posle 11. septembra 2001., bila posvećana lovu na teroriste i njihovoj likvidaciji povratak na staro više nije tako lak, jer su razvijane veštine koje se razlikuju od konvencionalne špijunaže.”
CIA se poslednju skoro deceniju i po najviše bavila programom bespilotnih letelica. Danas se više od 60 odsto pripadnika CIA bavi lovom na teroriste umesto sakupljanjem poverljivih informacija, kaže Mazeti.
CIA nije sama na svoju ruku odlučila da zapostavi obaveštajni rad. Dva uzastopna predsednika, Džordž Buš Mladji i Barak Obama su zahtevali od CIA-e da se preusmeri na borbu protiv terorizma odnosno da odstranjuje američke neprijatelje u Pakistanu, Jemenu, Severnoj Africi i Somaliji:
“Borba protiv terorizma utiče i na prirodu rada obaveštajne službe, pošto se potpuno razlikuje od prikupljanja podataka, na primer, o opoziciji u Moskvi, Pekingu ili bilo gde drugde u svetu. Lov na teroriste u zemljama kao što su Egipat i Libija iziskuje blisku saradnju sa obaveštajnim i bezbednosnim službama tih zemalja. Malo je verovatno da će CIA usput da prikuplja podatke o snazi opozicije u tim sredinama.”
Atrofiran špijunski rad jedan je od razloga zbog kojeg CIA nije predvidela izbijanje “Arapskog proleća”, kaže Mazeti. Delom zbog takvih obaveštajnih propusta i predsednik Obama i novi šef CIA-e, Džon Brenan najavili su da će program sa dronovima preuzeti američka vojska. Pentagon će pri tom morati da se pridržava mnogo strožijih pravila nego što je to činila CIA. Američki ratovi sa dronovima su prilično nepopularni kaže Mazeti:
“Nije sporno da je imidž bespilotnih letelica stvorio neprijatelje Sjedinjenim Državama u raznim delovima sveta. Čak su vrlo istaknuti američki obaveštajni i vojni zvaničnici, kao što je general Stenli Mekristal, upozoravali da ‘robotski rat’, koji kontrolišu SAD podstiče animozitet prema Amerikancima. Takođe se postavlja pitanje da li rat dronovima stvara veći broj terorista nego što ih likvidira.”
S druge strane, dodaje Mazeti, neosporno je da je taj program doveo do rasula al Kaidine terorističke organizacije u Pakistanu i Avganistanu.
Na prigovore kritičara da je “rat putem daljinskog upravljača” nehuman, Mazeti odgovara da su piloti dronova često žrtve post-traumatskog sindroma baš kao i vojnici na stvarnom ratištu:
“Prema rezultatima nekih istraživanja piloti dronova teže podnose udarce na mete nego tradicionalni vojni piloti. Nije nemoguće zamisliti da ‘daljinski’ pilot koji nekoliko dana prati osobu koja pred njegovim očima strada u vazdušnom udaru, oseća veću bliskost sa svojom metom nego pilot američkog lovca koji sa velike visine baca bombe. Drugi pilot često ni ne zna gde su pale bačene bombe. Naučno je takođe utvrđeno da piloti koji svakog dana idu kući svojim porodicama, kao što to čine piloti dronova, mnogo teže prelaze iz stanja rata u stanje mira od tradicionalnih vojnika koji mogu da provedu i po godinu dana na žestokom ratištu.”
Bez obzira na sve mane i promašaje programa sa dronovima, “ratovi u senci” definisaće nacionalnu bezbednost SAD još dugo vremena, smatra Mazeti.
