Linkovi

Naučnici tvrde da globalno zagrevanje utiče na život u morima

  • Zulima Palasio

Globalno zagrevanje i promena hemijskog sastava okeana utiču na hranljive materije i živi svet u vodi

Globalno zagrevanje i promena hemijskog sastava okeana utiču na hranljive materije i živi svet u vodi

U Zalivu Naragenset u državi Rod Ajlend, zimski list i druge vrste riba se ne razmnožavaju kao nekada. Smanjilo se obilje hranljivih materija koje su nekada podsticale bogat pomorski život. I voda je toplija. Ona trpi posledice prekomernog ribarenja i prisustva otrovnih materija zabranjenih još pre 50 godina. Ukratko, naučnici sa Univerziteta Rod Ajlend, kažu da je Zaliv Naragenset sličan priobalnim područjima širom sveta.

Ovaj aparat preko noći meri koncentraciju zagađivača u uzorcima vode iz Zaliva Narangaset.

„Voda nam ne treba. Samo hoćemo da izdvojimo ono što je u njoj“, kaže Rejner Loman, koji vodi kurs iz marinskog zagađenja na Univerzitetu države Rod Ajlend.

On proučava organske zagađivače u Zalivu Naragenset, hemijske materije u mulju u kojem se hrane mikroorganizmi na početku lanca ishrane u moru. Pronašao je stotine zagađivača, uključujući i pesticide DDT i polivinil hlorid (PVC), koji su zabranjeni u Sjedinjenim Državama pre 40 godina.

„Oni su se zadržali u mulju, ali nekog lepog olujnog dana taj talog se podiže i materije se vraćaju u vodu iz koje ponovo mogu da stignu u tkivo ribe“, objašnjava Loman.

Rejner Loman

Rejner Loman

On kaže da američka Agencija za zaštitu životne sredine svakih nekoliko godina proverava količinu otrovnih materija u ribljem tkivu. Na osnovu tih podataka, državni naučnici propisuju uputstva za bezbedno korišćenje različitih riba u ishrani:

„Ovde su podaci te agencije i možete da vidite koncentraciju polivinil hlorida“.

Uputstva vlade u pogledu ribe se zasnivaju na opasnosti od kancera - ako svakodnevno jedete ribu. Loman kaže da je čoveku potrebno 20 do 30 godina da eliminiše otrovne materije koje unese jedući zagađenu ribu. A glavno strahovanje naučnika i jeste dugotrajna izloženost otrovnim materijama i njihovo prenošenje s majke na dete.

„Te zagađivače možemo da otrkijemo praktično svugde. Vršili smo istraživanja u Atlantiku, Arktiku, u Pacifiku, oni su svugde“.

Drugi istraživači na Univerzitetu Rod Ajlenda proučavaju posledice porasta temperature vode. Kendis Ovijat se bavi zalivom više od 40 godina.

„Jedan stepen, izgleda vam kao da nije ništa. Ali ako se setite poslednjeg glečerskog maksimuma, kada su glečeri bili najdeblji, a nivo mora najniži, promena temperature od tog vremena do sada je svega pet stepenji Celzijusa, ili desetak Farenhajta. Prema tome, jedan stepen je veliki i kao posledica te promene, vidimo velike promene u zalivu“, kaže Ovijat.

Ona ukazuje na 80-oprocentno povećanje kišnjih oluja. Ovog aprila, velika područja Rod Ajlenda su bila poplavljena, što je premašilo mogućnosti nekoliko pogona za obradu vode. Kanalizacioni otpad, đubrivo i gradski otpad, nesmetano se izlivaju u zaliv.

„Tu ima mnogo klimatskih uticaja. Jedan od njih koji smo videli prošle nedelje je velika kišna oluja koja je za tri dana donela više od 20 centimetara vode“, objašnjava Ovijat.

Kendis Ovijat

Kendis Ovijat



Ona dodaje da porast temperature u zalivu i veća količina kišnice, pokreću lančanu reakciju niskog kiseonika i visokog nivoa hranljivih materija u vodi, koja ubija mnoge organizme:

„Zimski list je obično polagao jaja tokom zimske sezone, jer nije bilo prirodnih neprijatelja, ali ako zagrejemo zalivsku vodu, ti proždjivci se aktiviraju i jedu jaja i mladice zimskog lista“.

Ovijat kaže da su preterano ribarenje i toplija voda, smanjili broj zimskog lista za 75 odsto, što je dovelo do prekida komercijalnog pecanja zimskog lista i ograničavanja sportskih ribolovaca na dve ribe.

Ipak, uprkos nedaćama u Zalivu Naragenset, istraživač Skot Nikson, takođe sa Univerziteta Rod Ajlend, kaže da je zaliv u boljem stanju nego pre 50 godina, kada su metali, ulja i otpad često bacani direktno u okean. Današnje brige su drugačije.

„Mislim da bi većina obalskih ekologa verovatno rekla da je najistrajniji, hronični, najrasprostranjeniji problem, zagađenje hranljivih materija, azotno i fosforno zagađenje, koje donosi poljopriovreda“, kaže Skot Nikson.

On izražava nadu da će zemlje u razvoju izvući pouku iz grešaka razvijenih zemalja i prestati da zagađuju svoja priobalna područja pre nego što nastane nova šteta.

XS
SM
MD
LG