Najnovija nemačka publikacija, Hitlerovog političkog manifesta, koja se ponovo pojavila u prodaji posle 70 godina, pokrenula je debatu o tome da li je odluka o publikovanju te antisemitske knjige ispravan potez.
Autorsko pravo na Hitlerovu knjigu je od 1945. godine, bilo u rukama nemačke pokrajine Bavarske koja je odbijala njeno objavljivanje i distribuciju iz poštovanja prema žrtvama nacizma.
Prvog januara 2016., 70 godina posle smrti Adolfa Hitlera, delo je postalo javno vlasništvo, i nekoliko izdavača je pripremilo novo izdanje dopunjeno komentarima, kritikama i analizama onoga što je napisano. U jevrejskim zajednicama nova publikacija „firerovog“ manifesta se smatra podsetnikom na zločine inspirisane knjigom.
"Videti Majn Kampf u prozorima knjižara… To ne mogu ni da zamislim. Nadam se da će to biti sprečeno zato što se to kosi sa zakonima koji zabranjuju rasnu mržnju i netrpeljivost", smatra Šarlote Nobloh iz Centra za izraelske zajednice Minhena i Gornje Bavarske.
Međutim, knjiga nije zabranjena u Nemačkoj i malo je toga što vlasti mogu da urade.
“Skoro je nemoguće zabraniti štampanje, odnosno odbijanje ustupanja autorskog prava, ali postupak možemo pokrenuti ako je u pitanju podsticanje mržnje. Sve kriminalne radnje podstaknute mržnjom, će se ubuduće, sistemetski pratiti i kažnjavati”, poručio je nemački ministar pravde Hajko Mas.
Ima i onih koji samtraju da bi manifest na 800 stranica trebalo demistifikovati, a najbolji način da se to uradi je objaviti novu verziju, dopunjenu tumačenjima, primedbama fusnotama i ukazivanjem na netačnosti autorovih tvrdnji od strane sociologa i istoričara.
“Majn Kampf se ne može čitati kao biblija. Mora se staviti u kontekst uz pomoć sociologa i istoričara. Ako se to uradi , knjiga više neće imati negativan uticaj na javnost, kao što je, na primer, danas, to slučaj sa anti-imigrantskom grupom Pegida, koja bez ikakvog razmišljanja koristi citate iz Majn Kampfa", kaže inženjer Timo Šnirlajn.
Hitlerova knjiga je zabranjena u nekoliko zemalja uključujući Australiju i Holandiju. Iako je najstrožije zabranjena i u Izraelu, gde su dostupne samo skraćene verzije za potrebe izučavanja, neki izraelski naučnici smatraju da bi trebalo dozvoliti kompletnu verziju.
“Majn Kampf je važna knjiga jer je Hitler proveo puno vremena na njenom pisanju i formulisanju tako da sadrži neke osnovne ideje o načinu na koji je razmišljao. Nešto od toga je ostvareno, a nešto ne. Ali i ono što nije ostvareno je važno da bi se stvorila predstava o okolnostima u kojima se formirao", ističe Den Mičmen iz Međunarodnog instituta za istraživanje holokausta.
Mnogi Izraelci su ambivalentni.
“To je komplikovano. S jedne strane nisam oduševljena činjenicom da će se Majn Kampf svojim sadržajem punim mržnje još više širiti svetom, a sa druge strane, nemoguće je kontrolisati govor. Mislim da to čak i ne bi bilo ispravno”, smatra stanovnica Jerusalima Ajo Openhajmer.
Knjigu Majn Kampf, Hitler je pisao dok je bio u bavarskom zatvoru u Landsbergu, zbog pokušaja državnog udara 1923. godine, 10 godina pre dolaska na vlast. Hitlerovo kapitalno delo pored autobiografskih elemenata sadrži ideološka načela pokreta, koja su kasnije postala osnova nacizma.