Kukuruz za topliju budućnost

Eksperti upozoravaju da će klimatska promena po svemu sudeći ugroziti rezerve hrane u svetu, s obzirom da ekstremne temperature smanjuju prinos važnih prehrambenih useva. Naučnici razvijaju nove vrste prilagođene promenljivoj klimi. To je jedan od najvećih izazova na svetu u periodu u kojem će svetska populacija do sredine veka da se približi broju od devet milijardi, sa sadašnjih sedam. Naučnici na jugu Sjedinjenih Država, u Teksasu, pripremaju jedan izuzetno važan usev za promenu klime.

Rod kukuruza se ove godine u Teksasu smanjio, usled rekordnih vrućina i suše. U teksaškom regionu Visokih ravnica, usevi su se borili da opstanu uprkos svega desetini prosečnih padavina.

„U stvari, možda je to bila najsušnija godina svih vremena", kaže Tomas Marek, stručnjak za navodnjavanje na teksaškom Univerzitetu A&M. Iako je ovo bila užasna godina za farmere, za Mareka i njegove kolege je bila gotovo savršena. U ovoj istraživačkoj stanici udaljenoj sat vožnje na sever od Amarilja, oni pripremaju farmere za buduće toplije, sušnije godine. Venvej Šu predvodi tim koji istražuje odgajanje kukuruza.

„To će biti sve važnije i važnije. Usled promene klime, hladna područja su sve hladnija, a topla su sve vrelija. Kada imate vrućinu, imate i sušu.“

Od pretoplog vremena i suše, kukuruz dobija mrku boju. To znači i kraj fotosinteze, procesa u kojem kukuruzne mladice pretvaraju sunčevu svetlost u klipove pune skroba. Međutim, Šuov kolega, Ćingvu Šu, identifikovao je gene zahvaljujući kojima tropske vrste kukuruza u tim uslovima duže ostaju zelene.

„Ako su duže zelene, produžuje im se i fotosinteza. A kada fotosinteza traje duže, i zrna se duže popunjavaju.“

Biljke koje duže ostaju zelene, u sušnim godinama proizvode veće klipove. Ekipa naučnika je ukrstila kukuruz za genima zahvaljujući kojima održava zelenu boju, sa drugim visokoproteinskim vrstama, da bi se došlo do najboljih izdanaka. Naučnici su koristili tradicionalno ukrštanje umesto genetskog inženjeringa, koji je podložan mnogo strožijim pravilima. Ipak, pronalaženje savršene vrste kukuruza je težak zadatak, kaže Tomas Marek.

„Tu ne postoje jednostavna rešenja. Prema tome, kada ubacite novi gen ili neku posebnu karakteristiku, možete u manjoj meri da smanjite maksimalnu proizvodnju. Ali onda, mi ne znamo šta će te godine da uradi majka priroda.“

Ove godine, majka priroda nije bila naklonjena konvencionalnim vrstama kukuruza, ali su zelenije vrste proizvele veće listove sa više klipova od onih bez dodatka. To je korak koji obećava, ali će biti potreban dodatni rad pre nego što semenje na koje suša manje utiče bude dostupno farmerima. A kada dođemo do toga, Šu kaže da će korist daleko prevazići granice Sjedinjenih Država.

„Kada budemo pronašli kukuruz otporan na sušu, semenje će moći da se koristi širom sveta.“

A svetu će to biti veoma potrebno, s obzirom da promena klime otežava ishranu sve većeg broja stanovnika.