Linkovi

Analitičari: Kriza u Makedoniji i EU integracije

  • Pesin Al

Šatori ispred zgrade Vlade u Skoplju, 19. maj 2015.

Šatori ispred zgrade Vlade u Skoplju, 19. maj 2015.

Povodom nemira u Makedoniji, analitičari ističu da su političke varnice i tenzije delom odraz nezadovoljstva u svim balkanskim zemljama zbog dugih rokova za njihovo moguće pristupanje EU.

Višednevni protesti i manifestacije u makedonskoj prestonici Skoplju izveli su desetine hiljada ljudi na ulice od kojih su neki tražili ostavku vlade, a drugi joj iskazivali podršku. Političke varnice i tenzije su delom odraz nezadovoljstva u svim balkanskim zemljama zbog dugih rokova za njihovo moguće pristupanje Evropskoj uniji. Makedonija pored toga ima i dodatni problem u Grčkoj, koja traži da njen severni sused promeni ime, koje je isto kao i ime severne grčke pokrajine.

Tokom antivladinih protesta u nedelju i makedonski i albanski demonstranti tražili su ostavku premijera Nikole Gruevskog. Opozicija optužuje vladu za izbornu prevaru, progone novinara i druge zloupotrebe, uključujući i prikrivanje ubistava.

Sledećeg dana premijer Gruevski govorio je na sličnom pro-vladinom mitingu. Njegove pristalice kažu da rezultate prošlogodišnjih izbora treba poštovati i da premijer, i posle devet godina, treba da ostane na svom položaju.

Medjutim, neki eksperti smatraju da se Gruevski, iako je bio izabran i zatim re-izabran, ponaša sve više kao autokrata. Tome je delimično doprineo i veoma spor proces pristupanja Evropskoj uniji, za Makedoniju i druge balkanske zemlje, što je nametnula sama Unija.

"Vlada se oseća sve komotnije zato što nije morala da sprovede reforme koje bi trebalo da sprovede ako želi da se približi članstvu u NATO-u i EU. Mislim da se ona zapravo okreće protiv ideje o članstvu u EU i da je to ono što situaciju čini tako riskantnom", smatra Džejms Ker-Lindzi iz Londonske škole za ekonomiju.

Govoreći za Glas Amerike preko Skajpa, bivši specijalni izaslanik EU u Makedoniji, Ervan Fuere je sve kritičniji prema makedonskoj vladi.

"Sadašnji režim je izgubio sav kredibilitet koji je imao i sav legitimitet da ostane na vlasti. Mislim da je jedini način da se vrati mir da vlada podnese ostavku i omogući proces tranzicije", kaže Fuere iz Evropskog centra za političke studije.

Neki od opozicionih dermonstranata podigli su šatore na ulicama Skoplja zahtevajući upravo to. Medjutim, njihovi izgledi da uspeju su nejasni. Ker-Lindzi kaže da oni neće privući toliko pažnje kao demonstranti u Ukrajini prošle godine.

"Makedonija se ne nalazi na liniji podele izmedju Istoka i Zapada kao Ukrajina", podseća Ker-Lindzi.

Ipak, on smatra da je politika EU otvorila prostor Rusiji da pokuša da povrati deo uticaja u regionu koji je delimično kontrolisala pre 1989. godine. Medjutim, Ervan Fuere nije suviše zabrinut.

"Rusija nema strateški interes na ovom području osim da iritira Zapad i da tvrdi kako Zapad ne ispunjava svoje obaveze prema Balkanu kao što bi trebalo", objašnjava Fuere.

Ta obaveza bi trebalo da bude da balkanske zemlje pristupe EU. Odlaganje je vezano za reforme i zabrinutosti zbog priliva migranata u aktuelne članice Unije.

Ker-Lindzi kaže da bi EU trebalo da izbalansira svoje zabrinutosti sa snažnom porukom da će balkanske države postati članice Unije, mada verovatno ne u nekoliko narednih godina.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG