Kada se u Americi donose političke odluke, korporacije, grupe zagovornika i drugi saradjuju sa Kongresom i izvršnim telom vlade, ne bi li uticali na njihove odluke. U trećem nastavku serije, bavimo se time koliko je lobiranje u Vašingtonu rasprostranjeno i kako u njemu aktivno učestvuju strane korporacije, pa čak i vlade.
U Vašingtonu reč "lobiranje“ znači nastojanje da se utiče na zakonodavno telo ili vladinu politiku. To se obavlja putem kontakata sa Kongresom, sektorima izvršne grane i vladinim agencijama. Lobiranje je ogroman biznis, na koji je samo prošle godine potrošeno gotovo tri i po milijarde dolara.
Zakoni i regulative mogu biti tako složeni, da su potrebne legije pravnika da ih rastumače i sastave strategiju za izmenu njihovih odrednica.
Pravničke kancelarije koje se bave lobiranjem, to rade u ime svojih klijenata. Jedna od najpoznatijih lobističkih firmi u Vašingtonu je "Paton Bogs" u kojoj jedan od partnera, Nikolas Alard, kako sam kaže, sa svojim kolegama nudi klijentima osnovne veštine, kao što to radi na primer zubar.
"Niko od nas ne bi ni pokušao da popravi sam sebi zub. Za to se obratite stručnjaku. U tom smislu, ljudi uzimaju stručnjake, lobiste, zbog toga što im je potrebna stručna usluga. Mi obezbeđujemo takvu uslugu klijentima – bez obzira da li su to velike korporacije ili pojedinci, da li nam plaćaju najvišu cenu za stručno mišljenje o poslovnom problemu, ili to radimo besplatno, što se često događa, ono što pružamo jeste ekspertska analiza“, priča Alard.
Deo te ekspertize o kojoj govori Alard jeste sposobnost da se stigne do ključnih ljudi koji odlučuju o zakonima i politici. U listu "Vašington igzaminer“, novinar Tim Karni objašnjava važnost ličnog poznanstva za uspešno obavljanje posla za klijente.
"Lobista pre svega može da bude neko ko je svojevremeno radio za nekog kongresmena. To znači da može da ugovori sastanak sa tim kongresmenom, jer ovaj zna da on neće da mu traći vreme. Ili će da se priseti da je taj čovek dobro obavešten ili da poznaje stvari. U interesu vas kao kompanije je da angažujete bivšeg člana osoblja nekog kongresmena. Prema tome, tu se u suštini radi o dostupnosti“, objašnjava Karni.
Lobiranje, baš kao i politička kampanja, obuhvata sastavljanje i prenošenje takozvanih "poruka“ namenjenih zakonodavcima, u nadi da će one uticati na njihove odluke. Vašington se neprestano bombarduje takvim porukama putem različitih medija, kaže Ken Vogel, koji radi za list "Politiko“.
"Ima mnogo načina na koje se obrađuju kongresmeni i uopšte zakonodavci, uključujući ne samo tradicionalno lobiranje, kada se ljudi sastaju u nekoj kancelariji ili na konferenciji. Tu su takodje reklame u novinama, reklame u metrou, na televiziji tokom nedeljnih fudbalskih utakmica. Sve te reklame, sve to lobiranje, iako se ne uklapa u našu tradicionalnu predstavu o lobiranju, ima za cilj istu stvar. A to je uticaj na ishod politike, regulatornog sistema, dogovora, koji su sastavni deo odluka koje se donose u Vašingtonu“, kaže Ken Vogel.
Jedan primer multimedijskog lobističkog bombardovanja je borba dva proizvodjača aviona, "Boinga" i "Erbasa", za unosni ugovor sa američkim Vazduhoplovnim snagama koje naručuju nove tanker avione. Pored korišćenja konvencionalnih lobista, obe kompanije prenose svoje poruke putem televizije, novinskih oglasa i drugih medija. Borba "Boinga" i "Erbasa" takodje naglašava sve veće nastojanje stranih korporacija, pa čak i država, da koriste lobiste za uticaj na odluke u Vašingtonu.
Lobista iz "Paton Bogsa“, Nikolas Alard, objašnjava da medjunarodni problemi podstiču međunarodno učešće.
"Možda najveća nedavna promena u lobiranju je to što je ono sve više medjunarodno i multinacionalno. U većini važnih strateških pitanja - kao što su klimatske promene, regulacija finansijskih usluga – postoji rasprostranjena, gotovo univerzalna saglasnost u celom svetu da se ne može delovati unilateralno.“
Dokle god postoje interesi koje treba štititi, profita koji treba zaraditi i prava koja treba osigurati, biće pokušaja da se utiče na zakonodavno telo i regulative. Taj proces nekada jeste pošten, ali ponekad i nije.