Kad se u Americi donose političke odluke, korporacije, grupe zagovornika i drugi tesno sarađuju sa Kongresom i izvršnim telom vlade Sjedinjenih Država - kako bi uticali na njihove odluke. Ta aktivnost poznata kao lobiranje, ponekad se krivi za promovisanje takozvanih specijalnih interesa na račun interesa opšte javnosti. Medjutim lobiranje je Ustavom zaštićena aktivnost u Sjedinjenim Državama i postala je neizbežan deo procesa donošenja odluka.
Usvajanje zakona u Sjedinjenim Državama je javni proces. Zakonski predlozi se iznose u Kongresu, o njima se debatuje i potom glasa. Tada izvršno telo američke vlade sprovodi te zakone – i mere koje proističu iz njih – putem brojnih sekretarijata i agencija.
Pojedinci i biznisi na koje se odnose odredjeni zakoni i regulative žele da utiču na njih i njihovo sprovodjenje. U Sjedinjenim Državama to nastojanje da se utiče na zakone zove se lobiranje. I to se dešava ne samo u Vašingtonu već i u svih 50 glavnih gradova saveznih država.
Američki Ustav sadrži odredbe kojima dopušta lobistima da budu deo procesa vladinih odluka. Kako ukazuje profesor univerziteta Džordžtaun Mark Rom, te odredbe su medju fundamentalnim ustavnim principima.
"U ustavu imamo pravo na okupljanje. Imamo pravo da podnosimo peticije vladi. Imamo slobodu govora i štampe. Stoga, kada se menja politika kako bi se uticalo na vladu, postoji ustavna zaštita za to“, navodi profesor Rom.
Zbog ovih prava, uobičajeno je da američki gradjani zovu, pišu, šalju elektronske poruke i takodje ponekad organizuju demonstracije pred članovima Kongresa. Oni zakonodavcima kažu da podržavaju odredjeni zakon ili mu se protive i da žele da oni glasaju u skladu sa tim.
Veliki deo lobističkih aktivnosti se u Vašingtonu obavlja putem nezavisnih aktivista i zagovornika.
Tim Karni novinar vašingtonskog dnevnog lista "Vašington egzaminer“, objašnjava:
"Jedan od načina na koji se lobiranje razvilo je da kompanije ili interesne grupe, poput grupa za pravo nošenja oružja ili drugih interesnih grupa, angažuju profesionalce koji ili rade za njih ili su konsultanti uposleni u firmi da zastupaju njihove interese na Kapitol Hilu. Ti ljudi su lobisti i oni znaju više o tome kako Kongres radi i kakva pravila vladaju. Oni poznaju uticajne zakonodavce ili pak one koji bi mogli imati simpatije za njihovu stvar. Stoga lobiranje danas pretežno sprovode velike kompanije koje zapošljavaju profesionalne lobiste da zastupaju njihove interese u Kongresu ili one kompanje koje angažuju lobiste u Vašingtonu, koji idu u Kongres ili u izvršnu granu vlade da iznesu svoje argumente.“
Lobiranje je važan sektor ekonomije u Vašingtonu. Procenjuje se da je u 2009. potrošeno blizu 3,5 milijardi dolara za uticaj na Kongres i izvršnu granu. Veliki deo toga obavljaju firme ili advokati specijalizovani za uticaj na zakonodavni proces i sprovodjenje regulativa. Jedna od tih kompanija je "Paton Bogs" čiji partner Nikolas Alard ističe da su zakonodavci od suštinske važnosti za lobiranje.
"Mi kao advokati postavljamo pitanje: 'Kakav bi odredjeni zakon trebalo da bude'? i 'Kako bi on mogao fer da bude sproveden'? Zbog toga se u suštini angažuju advokati. Mi smo ti koji razgovaramo o procesu pisanja zakona i regulativa kako bi oni mogli da funkcionišu. Medjutim, uvek postoji i pravilo o 'neželjenim posledicama'. Ako se zakon ne sastavi ispravno ili ako se ne sprovodi na fer način kako bi postojalo zajedničko pravilo koje se primenjuje u svim sličnim situacijama, imaćete loše rezultate i lošu politiku“, kaže Alard.
Pomenute lobističke kompanije su takodje postale veoma uspešne u oblikovanju zakona i politike za dobrobit svojih klijenata. Ken Vogel iz dnevnika "Politiko“ u Vašingtonu kaže da je taj uticaj tako velik da ponekad zakonodavci u suštini slede savete lobista.
"U nekim slučajevima postoje lobističke grupe koje su tako uspešne i imaju toliko veliki uticaj da su u stanju da sastave i predlažu zakone za članove Kongresa koji će te zakone potom predložiti bez promene i jedne jedine reči u njima“, objašnjava Vogel.
Lobiranje u Vašingtonu nije ograničeno na Amerikance. Postoje medjunarodne kompanije i strane vlade koje takodje nastoje da izvrše uticaj na američke zakone i regulative.
Medjutim, lobiranje nije aktivnost u kojoj je "sve dozvoljeno“. U tom procesu postoje federalni zakoni i etički propisi. Ta se pravila sprovode, mada ne uvek savršeno.