Linkovi

Britanija: Putin verovatno odobrio ubistvo Litvinjenka

  • Luis Ramirez

Marina Litvinjenko sa kopijom izveštaja o ubistvu njenog supruga Aleksandra Litvinjenka

Marina Litvinjenko sa kopijom izveštaja o ubistvu njenog supruga Aleksandra Litvinjenka

Ubistvo bivšeg ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka 2006. godine verovatno je odobrio ruski predsednik, saopštili su britanski istražitelji, dok je Moskva odbacila te optužbe

Britanski istražitelji saopštili su da je ruski predsednik Vladimir Putin verovatno lično odobrio ubistvo Aleksandra Litvinjenka, rukog špijuna, a kasnije disidenta koji otišao u egzil u Britaniju, nakon što je kritikovao ruskog lidera kojeg je, između ostalog, nazvao pedofilom.

Na devet godina stara pitanja o tome da li je Aleksandar Litvinjenko ubijen, ko je počinilac i ko je naložio ubistvo sada su poznati odgovori. Zaključak istrage britanske vlade je da su ruska špijunska agencija, Federalna služba bezbjednosti, i sama država odgovorni za Litvinjenkovo ubistvo trovanjem.

“Dalje sam zaključio da je operaciju FSB-a za ubistvo Litvinjenka vjerovatno odobrio Petrušev, tadašnji šef službe i takođe predsjednik Putin”, naveo je predsjedavajući istrage Robert Oven.

Od suprugove smrti, Marina Litvinjenko je zahtijevala odgovore. Danas je okončana njena duga borba.

“Veoma sam zadovoljna što je u engleskom sudu sa visokim standardom nezavisnosti i ispravnosti dokazano da su istinite riječi koje je moj suprug izgovorio na samrti, kada je optužio Putina za ubistvo”.

Litvinjenko je bio agent Federalne službe bezbjednosti, ali je 1998. godine počeo otvoreno da kritikuje Putina, posle čega je pobjegao iz Rusije i zatražio azil u Britaniji.

"Sada shvatam da je došao taj trenutak. Ne plašim se za svoj život i nikad nisam. Da sa plašim, ne bih ovo radio”, rekao je Litvinjenko u aprili 1998. godine.

U baru, u ovom hotelu u centralnom Londonu, Litvinjenko se sastao sa dva ruska agenta u novembru 2006. godine i popio čaj, otrovan radioaktivnim polonijumom. S obzirom na to da se radijacija proširila na ulice, istražitelji su to opisali kao nuklearni napad u srcu Londona. Nakon 23 dana agonije, Litvinjenko je preminuo. Zatražio je da se napravi ova fotografija da bi se, kako je saopštila njegova supruga, pokazalo šta mu je Putin uradio.

Ruski zvaničnici odbacili su odgovornost za Litvinjenkovo ubistvo, ali nikada nisu krili mržnju prema njemu i bijes zbog njegove izdaje. Agenti u ovom centru za obuku, izvan Moskve, koriste Litvinjenkovu sliku da vježbaju pucanje. S druge strane, u Britaniji se čuju pozivi da se protjeraju svi ruski operativci i uvedu ekonomske sankcije pojedincima odgovornim za ubistvo ruskog disidenta.

London ima snažne ekonomske odnose sa Moskvom i želi Putinovu pomoć u okončanju krize u Siriji. Analitičari ističi da je zbog toga malo vjerovatno da će britanski lideri preduzeti bilo koju akciju koja bi ugrozila šire odnose zbog ubistva jednog bivšeg stranog špijuna, koje su počinila druga dvojica.

Rusija odbacuje optužbe

Andrej Lugovoj, jedan od osumnjičenih za ubistvo Aleksandra Litvinjenka

Andrej Lugovoj, jedan od osumnjičenih za ubistvo Aleksandra Litvinjenka

Rusko ministarstvo spoljnih poslova je odbacilo zaključke britanske istrage da je ruski predsednik Putin “verovatno” odobrio operaciju u kojoj je 2006. otrovan bivši ruski agent Aleksandar Litvinjenko u Londonu.

“Žao nam je što je jedan čisto krivični slučaj politizovan i što je narušio celu atmosferu bilateralnih odnosa”, saopštila je portparolka ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Ona je dodala da je ministarstvu potrebno vreme da prouči sadržaj dokumenta i da će kompletnu ocenu izneti posle toga.

Ubistvo Litvinjenka koji je otrovan polonijumom u jednom londonskom hotelu izazvalo je trenje u odnosima Britanije i Rusije. Moskva je odbila da izruči glavno-osumnjičene – Andreja Lugovoja i Dmitrija Kovtuna. Lugovoj je posle dobio sopstveni televizijski šou i postao član parlamenta, čime je stekao poslanički imunitet.

Medjutim, Rusija je jasno stavila na znanje da ne namerava da dozvoli nezavisnu istragu ili sudski proces protiv Lugovoja i Kovtuna.

Na konferenciji za novinare, Zaharova je izjavila da Rusija podržava nepristrasnu istragu Litvinjenkove smrti. Ona je britansku istragu dovela u vezu sa Ukrajinom, još jednom bolnom tačkom u odnosima dve zemlje, navodeći da “verovatno nije slučajno što se javna istraga poklopila sa pogoršanjem situacije u toj zemlji.”

Na ulicama Moskve, mnogi ljudi sa kojima je novinar Glasa Amerike razgovarao nisu znali za istragu i njene rezultate, skoro deset godina posle Litvinjenkove smrti. Oni koji su znali za slučaj izrazili su podršku Putinu.

Penzionerka Irina Lapšina tvrdi da ruski predsednik nije mogao da zna za ubistvo i nije zadovoljna rezultatima britanske istrage. “Moja reakcija je negativna jer Putin to ne bi uradio. Osoba toliko uvažena u zemlji i širom sveta to jednostavno ne bi dozvolila.”

Studentkinja Vlada Statij izrazila je bezuslovnu podršku Putinu, navodeći za Glas Amerike da, čak i ako je Putin znao za planirano ubistvo Litvinjenka, to je učinjeno u interesu Rusije. “Mislim da je naš predsednik pravi patriota. Sve što radi, radi za dobrobit ove zemlje, da bi ljudi živeli bolje. Ako nešto zna, to znači da je tako bilo bolje za narod ove zemlje.”

Organizator u političkoj partiji “Ruske patriote”, Dmitrij Mašinski, izneo je teoriju zavere koja se često može čuti u Rusiji. “Mislim da se većina Rusa slaže sa mnom kada kažem da je slučaj Litvinjenko insinuacija začeta u zapadnim krugovima da bi se ocrnilo rusko rukovodstvo. U ovom slučaju, sudski zaključci potvrdjuju ideju da Zapad vrši veliku kampanju da diskredituje ruskog lidera Vladimira Putina.”

Britanske vlasti saopštile su da zamrzavaju sva sredstva dvojice osumnjičenih, a ruski ambasador je pozvan na razgovor u Ministarstvo inostranih poslova pošto je kabinet britanskog premijera nazvao zaključke istrage – duboko uznemirujućim. Putinov portparol Dmitrij Peskov izjavio je u sredu da slučaj Litvinjenko nije nešto što “interesuje Kremlj”.

XS
SM
MD
LG