Linkovi

Dva gledišta o Libiji

  • Jela Frančeski

Borbe u blizini aerdroma Benina kod Bengazija, 17. mart 2011.

Borbe u blizini aerdroma Benina kod Bengazija, 17. mart 2011.

Američki sekretar za odbranu Robert Gejts nedavno je izjavio da bi oni koji misle da bi SAD trebalo vojno da se angažuju u još jednoj zemlji Bliskog istoka ili severne Afrike „trebalo da odu da pregledaju glavu“. Gejts je aludirao na pozive u uticajnim krugovima u Vašingtonu da Sjedinjene Države uvedu zonu zabrane letenja iznad Libije. Povodom te debate koleginica Jela Defrančeski razgovarala je sa Džonom Halsmanom, predsednikom konsultantske kompanije „Džon Halsman Enterprajz“ i Dejmonom Vilsonom, potpredsednikom uticajnog nevladinog Atlantskog saveta.

Džon Halsman se slaže sa sekretarom za odbranu Robertom Gejtsom, koji je na nedavnom sastanku NATO-a rekao da zavođenje zone zabrane letova podrazumeva vojnu operaciju:

Džon Halsman

Džon Halsman

„Gejts je jedini zvaničnik koji je ukazao da bi u cilju uvođenja zone zabrane letenja prethodno trebalo da se unište vojne baze i libijska protiv-vazdušna odbrana, što nesumnjivo predstavlja vojnu akciju. Pri tom, libijska protiv-vazdušna odbrana, nabavljena od Rusije, nije uopšte loša. Dakle, postavlja se pitanje kako okončati jednom započetu vojnu akciju. Gejts iz ličnog iskustva zna da je ulazak u rat mnogo lakši nego povlačenje iz njega. On već dve godine radi na okončanju rata koji je njegov prethodnik Ramsfeld započeo u Iraku.“

Dejmon Vilson, potpredsednik Atlantskog saveta koji se bavi pitanjima međunarodne bezbednosti, nedavno je sa grupom eksperata uputio pismo predsedniku Obami apelujući na njega da podrži uvođenje zone zabrane letenja iznad Libije.

„U ovakvim situacijama je veoma bitno da Sjedinjene Države pronađu način da onima koji se zalažu za pokretanje demokratskih procesa u svojoj zemlji pruže podršku. To ne znači da Amerika treba da igra vodeću ulogu u tome, ali je važno da obezbedi 'dotok kiseonika' takvim pokretima. Sjedinjene Države treba da budu na ispravnoj strani istorijskih zbivanja na Bliskom Istoku.“

Džon Halsman upozorava da nije izvesno kako će se završiti previranja u Libiji. On kaže da Gadafi za sada postiže uspeh u savladavanju bunta opozicije.

„On će nastaviti da se bori do kraja. Njegovi vojnici su bolje naoružani, bolje su plaćeni, takođe su disciplinovaniji. Njima se suprotstavlja narod koji ima volju ali, ne i vojnu moć. Amerika više nije sila kao što je nekada bila i sve manje može da igra ulogu dežurnog svetskog policajaca.“

Mada se slaže sa ocenom da je oslabio uticaj Sjedinjenih Država u arapskom svetu, Dejmon Vilson kaže da američki uticaj i dalje može da bude presudan u slučajevima kao što je Libija. Vilson nastavlja da SAD mogu da utiču na zbivanja konkretnim koracima, ali i stvaranjem pogodne atmosfere za promene.

Dejmon Vilson

Dejmon Vilson

„Percepcija o Sjedinjenim Državama je ponekad pojačana nejasnoćama u američkoj politici i nagoveštajima poteza koje bi Vašington mogao da preduzme. Medjutim, mislim da protivrečna mišljenja o tome šta bi sve Obamina administracija mogla da učini u ovom slučaju nisu na odmet. Mislim da je veoma dobro da Moamer Gadafi nagađa o tome kakve su namere Vašingtona i sa čime sve raspolažu Sjedinjene Države u mogućim akcijama protiv njega. Takođe mislim da je veoma dobro da libijski piloti, pre nego što krenu na zadatak, dobro razmisle o tome šta ih čeka i kakve će sve posledice trpeti zbog svojih akcija.“

I Vilson i Halsman se slažu da međunarodna zajednica treba da nastavi sa merama pritiska na Gadafija.

XS
SM
MD
LG