Linkovi

Dugoročne humanitarne potrebe u Libiji

  • Mana Rabi

Dugoročne humanitarne potrebe u Libiji

Dugoročne humanitarne potrebe u Libiji

Dok se u Libiji nastavljaju sukobi izmedju pobunjenika i snaga lidera Moamera Gadafija, obični ljudi uhvaćeni su „izmedju dve vatre“. Dobrotvorne organizacije kažu da se humanitarna situacija u Libiji delimično stabilizovala proteklih nedelja, ali da čitavim gradovima i selima preti opasnost da ostanu bez zaliha hrane i drugih osnovnih usluga. Humanitarne organizacije razmišljaju o dugoročnoj strategiji kada procenjuju humanitarne potrebe Libije.

U pozivnom centru organizacije Islamska pomoć u SAD, smeštenoj nadomak Vašingtona, osoblje preko telefona prima donacije humanitarne pomoći u novcu za Bliski istok.

Neprofitna humanitarna grupa ima desetak punktova za raspodelu hrane duž granice sa Tunisom, gde su libijske porodice i strani imigranti okupljeni u izbegličkim kampovima.

Portparol grupe, Amerikanka libijskog porekla Asma Jusef, ima porodicu u Bengaziju, i nedavno je posetila neke od izbegličkih kampova u Tunisu. Ona kaže da je, medju Libijcima, pomoć najhitnije potrebna civilima koji se još nalaze u zemlji i kojima je odsečen pristup humanitarnim agencijama.

Glavni problem libijskih gradova u ovom trenutku je nestašica hrane u oblastima koje su pod opsadom ili su zabačene i izolovane od spoljnog sveta.“

Prema njenim rečima, najugroženiji su gradovi u regionu Zapadne planine gde se nastavljaju borbe.

Pet meseci od početka rata, humanitarne agencije kažu da je malo civila ostalo na linijama fronta gde se odvijaju najžešće borbe. Medjutim, kriza uzima danak i van oružanog konflikta.

U Misrati, trećem najvećem gradu Libije, zajednička misija UN je ustanovila da većina ljudi ne može da kupi dovoljno namirnica. Misija kaže da postoji nestašica zaliha, i malo gotovine na raspolaganju, dok cene rastu.

Mark Bartolini je direktor USAID-ove Kancelarije za pomoć stranim zemljama u vreme katastrofe. Humanitarna agencija koju finansira američka vlada raspodelila je hranu, lekove i drugu vrstu pomoći u vrednosti od gotovo 80 miliona dolara unutar Libije od početka konflikta.

Očigledno, još ima dosta stradanja. Potrebe su se stabilizovale ali bi situacija mogla da podje u oba smera, tako da smo naravno zabrinuti.“

Jedan od neposrednih razloga za zabrinutost je mogućnost da se humanitarna kriza u Libiji pogorša ako bitke zahvate i prestonicu, Tripoli.

„Što se tiče Tripolija, čuli smo izveštaje o dugim redovima na benzinskim pumpama i nedostatku osnovnih namirnica.“

Postoje i dugoročna pitanja koja takodje izazivaju zabrinutost. Bartolini kaže da će, jednog dana kada bitke budu završene, humanitarne grupe morati da se uvere da postoje institucije koje će obezbediti elementarne usluge.“

„Biće potrebni poslovi za ljude koji se sada bore na linijama fronta. To su stvari koje mogu da razore društva kada se neposredni konflikt završi“, navodi Mark Bartolini.

Medjunarodna zajendica je tek nedavno formalno priznala libijsku opoziciju kao „legitimnu vlast“ u zemlji. To potencijalno znači da bi milijarde dolara zamrznutih sredstava libijske vlade mogle da se predaju opoziciji za humanitarnu i druge vrste pomoći.

Ali dok taj novac zaista ne bude odblokiran, Libija će morati da odgovori na potrebe civila. Islamska pomoć u SAD kaže da raspolaže sa dovoljno novca za pružanje pomoć Libiji do decembra.

XS
SM
MD
LG