Linkovi

Strani strateški interesi u Kirgistanu

  • Piter Fedinski

Nedavna pobuna u Krigistanu protiv režima sada svrgnutog predsednika, Kurmanbeka Bakijeva, skrenula je pažnju na interese koje Sjedinjene Države, Kina i Rusija imaju u ovoj strateški lociranoj zemlji Centralne Azije.

I Sjedinjene Države i Rusija imaju po jednu vazdušnu bazu u Krigistanu. Prošle godine, svrgnuti predsednik Bakijev osigurao je dve milijarde dolara pomoći od Rusije, pošto je obećao da će zatvoriti američku bazu preko koje se vrši snabdevanje NATO snaga u Avganistanu.

Rusija nije zadovoljna američkim prisustvom u toj bivšoj sovjetskoj republici. Bakijev se zamerio Moskvi kada je prošle godine obnovio sporazum o iznajmljivanju vazduhoplovne baze u Manasu američkoj vojsci, povisivši cenu sa 17 miliona i 400 hiljada dolara na 60 miliona dolara godišnje.

Pojedini Kirgizi optužuju Ameriku da nije obraćala pažnju na zloupotrebe za koje je odgovoran režim Bakijeva, samo da bi došla do baze u Manasu. Potpredsednik prelazne vlade Kirgistana, Almazbek Atambajev, kaže da im, za razliku od Sjedinjenih Država, Rusija nije držala pridike o demokratiji.

„Amerikanci su vikali o demokratiji, dok je američki ambasador u Kirgistanu vešto prikrivao zloupotrebe porodice Bakajev. Nisu vodili računa o nama u opoziciji, koji smo zatvarani i ubijani, samo zato što je Sjedinjenim Državama bila potrebna vojna baza. Tako važna država kao što su Sjedinjene Države ne bi trebalo tako da se ponaša. Mislim da američki lideri to shvataju.“

Atambajev je to izjavio po povratku sa puta iz Moskve, koja je prva priznala prelaznu vladu. On je saopštio da je Rusija obećala najmanje 150 miliona dolara pomoći Kirgistanu.

Nezavisni politikolog, Tamerlan Ibragimov, kaže da su kirgiski pobornici građanskih prava više skloni američkoj otvorenoj demokratiji od ruskog autoritarnog modela. Međutim, on priznaje da ekonomski opstanak Kirgistana u velikoj meri zavisi od Rusije.

Veliki broj Kirgiza živi i radi u Rusiji i njihove doznake porodicama igraju važnu ulogu u kirgiskoj ekonomiji. Kirgizi u Rusiji praktično izdržavaju svoje porodice. Sela i gradovi u Kirgistanu opstaju zahvaljujući tim sredstvima“, objašnjava Ibragimov.

U međuvremenu, kirgiske pijace su preplavljene robom iz Kine, koja deli 858-kilometara dugu granicu sa Kirgistanom. Kina je upozorila svoje građane da pripaze kada putuju u Kirgistan i izrazila nadu da će se stvari rešiti na miroljubiv način.

Profesor kirgistanskog državnog Univerziteta, Murat Suimbajev, kaže da je Kina pre svega zainteresovana za stabilnost u svojoj pokrajini Šinđijangu, u kojoj se muslimanska manjina Ujguri, bore za nezavisnost.

Nestabilnost u Kirgistanu može direktno i indirektno da utiče na stabilnost Šinđijanga, jer je ujgurskim separatistima lakše da deluju kada postoje nemiri u Kirgistanu.

Timerlan Ibragimov govori i o široj nestabilnosti u Centralnoj Aziji.

Centralna Azija je prilično nestabilno područje. Avganistan je blizu, malo dalje je Iran. Situacija u Uzbekistanu takođe prilično nemirna. Šinđijang oduvek predstavalja glavobolju za Peking, koji verovatno gleda na Kirgistan iz te iste perspektive.“

Varnica koja je pokrenula ustanak u Kirgistanu bilo je udvostručenje cene struje. Nemiri su, međutim, ukazali na opasnosti koje bi mogle da se prošire iz Avganistana na Centralnu Aziju, kao što su terorizam, trgovina drogom i verski ekstremizam. Ibragimov i Suimbajev smatraju da Kina, Rusija i SAD imaju zajednički interes u sprečavanju da se ti problemi pojave u Kirgistanu.

XS
SM
MD
LG