Linkovi

Lagard: Ubrzati sprovodjenje reformi

  • Jela Defrančeski

Kristin Lagard tvrdi da svetski finansijski sektor nije ništa bezbedniji nego što je bio na početku krize pre pet godina.

Kristin Lagard tvrdi da svetski finansijski sektor nije ništa bezbedniji nego što je bio na početku krize pre pet godina.

Generalna direktorka MMF-a ističe da postoji neizvesnost u pogledu toga da li će političari sprovesti u delo dogovorene mere.

Globalna ekonomija je slabija nego što je Međunarodni monetarni fond prognozirao u julu, izjavila je generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, Kristin Lagard, koja je u ponedeljak govorila o globalnoj ekonomiji i izazovima koji predstoje na skupu u Petersonovom institutu za međunarodnu privredu, ovde u Vašingtonu.

“U stvari moja glavna poruka danas je da je od urgentne važnosti da se sprovedu akcije, koje su neophodne za oporavak globalne ekonomije.”

Lagard je tim rečima počela izlaganje u kojem je navela niz mera i akcija koje su usvojene u Evropi, SAD, zemaljama sa ekonomijama u ekspanziji kao i u nerazvijenom svetu, ali nisu u potpunosti sprovedene u delo. Ona je upozorila da to stvara neizvesnost u svetskoj ekonomiji.

“U središtu svega je postojeća neizvesnost o tome da li će političari ispuniti data obećanja. Ta činjenica stvara ozbiljne posledice, kao što su različiti ekonomski ishodi u evrozoni i mlaki ekonomski oporavak u Sjedinjenim Državama. A sada vidimo dalje posledice u vidu usporavanja rasta ekonomija za visokom stopom rasta, zabrinutost u siromašnim zemaljama zbog skoka cene hrane, sve veće nezadovoljstvo širom Bliskog Istoka.”

Lagard tvrdi da svetski finansijski sektor nije ništa bezbedniji nego što je bio na početku krize pre pet godina. Upozorila je da evropski lideri moraju da ubrzaju i koordinišu sprovođenje dogovorenih reformi. Po njenim rečima najveću opasnost za globalnu ekonomiju predstavlja neizvesnost koja vlada u evrozoni. Međutim, ona je takođe ukazala na ozbiljan rizik koji preti od paralisane američke fiskalne politike.

“Kao što znate Evropska unija i evrozona nisu jedina pretnja na horizontu. SAD takođe predstavljaju pretnju. Najveća briga je aktuelni zakon prema kojem bi već iduće godine moglo doći do dramatičnog zatezanja američkih državnih troškova. Zakon nalaže smanjenje budžeta u vrednosti 4 odsto američkog bruto društvenog proizvoda. To svi nazivaju ‘fiskalnom provalijom’. Smanjenje deficita za 4 odsto je u načelu dobra stvar, ali u postojećim uslovima time bi se izbrisao ukupan sadašnji američki privredni rast od oko 2 odsto.”

Tako veliko budžetsko smanjenje bi potpuno ukočilo ne samo američku, najveću privredu na svetu, već bi dovelo do negativnih posledica globalnih razmera.
XS
SM
MD
LG