Linkovi

Kusari-Ljilja: Odluku doneo Tači

  • Budimir Ničić

Kusari-Ljilja: Odluku doneo Tači

Kusari-Ljilja: Odluku doneo Tači

Kosovska vlada nije glasala za akciju specijalaca na severu Kosova već je tu odluku sa još nekoliko ministara doneo premijer Hašim Tači, izjavila je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike potpredsednica Vlade Kosova Mimoza Kusari-Ljilja. Ona tvrdi da su o toj akciji bili upoznati predstavnici i Evropske unije i KFOR-a, ali da je Euleks odbio da pruži podršku.

Kusari-Ljilja, koja je i ministarka trgovine i industrije, kaže da su carinski pečati Kosova u skladu sa Rezolucijom 1244 i da je Beograd tokom razgovora u Briselu prihvatio te pečate, ali da je kasnije odustao od dogovorenog.

Glas Amerike: Da li je uvođenje embarga na uvoz robe iz Srbije deo scenarija za ova poslednja dešavanja na severu Kosova?

Kusari-Ljilja: Mi uopšte nismo planirali taj scenario koji se odvija sada, ali uvek smo znali da će carinske kontrole na severu biti problem u vezi reciprociteta sa Srbijom pošto nismo imali carinu, niti dobru kontrolu uglavnom na prelazima 1(Jarinje), i 31 (Brnjak) i to je uvek bio problem. Tražili smo od početka od Euleks-a da nam pomogne u vezi reciprociteta i rekli smo da, ako roba ne može da ulazi na Kosovo na drugim graničnim prelazima, ne može ni na prelazima na severu Kosova. Oni su oklevali, rekli su da neće biti deo ovog plana i onda smo tražili od KFOR-a i naravno bilo je vreme da Kosovska vlada preduzme sledeći korak, koji je bio uvođenje specijalnih jedinica policije Kosova da tamo pošalje carinike i više carinskih policajaca koji bi bili osiguranje za ove mere.

Glas Amerike: Znači od Međunarodnih predstavnika Kosova jedino je Kfor bio upoznat sa tom akcijom specijalaca?

Kusari-Ljilja: Ne, bili su svi upoznati. Mi smo od prvog dana tražili i znali da će sever Kosova biti problem, ali oni su oklevali i dali su negativan odgovor da neće biti deo našeg plana za reciprocitet.

Glas Amerike: Kada kažete svi na koga mislite, ko je bio upoznat sa akcijom specijalaca?

Kusari-Ljilja: Bili su specijalni predstavnik Evropske Unije na Kosovu g-din Đentilini, Euleks, Kfor, ali još jednom kažem mi nismo pričali sa njima o specijalnim jedinicama. Pričali smo o pooštravanju mera na graničnom prelazu i uvek smo govorili da ovo nije etničko niti političko pitanje pitanje, ovo je ekonomsko pitanje i mora da se zna da je Kosovo jedna carinska zona.

Glas Amerike: U kojoj meri je uvođenje embarga povezano sa dijalogom Beograda i Prištine?

Kusari-Ljilja: Sasvim su te dve tačke povezane, mi smo čekali da preko dijaloga u Briselu budu rešeni carinski pečati na Kosovu. Mi smo čekali 14. i 15. juna je bio jedan sastanak iz kojeg se Srbija povukla, a onda smo mi produžili taj rok u vezi reciprociteta. Inače prvo smo imali u planu da uvedemo 10 odsto carinsku taksu na srpsku i bosansku robu, a onda kad se to nije desilo EU nam je rekla da će biti rešenje u julu i treba samo malo produžiti tu našu odluku. Onda smo rekli - dobro produžićemo do jula, ali u julu ćemo uvesti potpuni reciprocitet. Dakle, kakve mere ima Srbija za Kosovo takve mere će imati i Kosovo za Srbiju.

Glas Amerike: Zašto su prekinuti, odnosno odloženi razgovori Beograda i Prištine?

Kusari-Ljilja: Po našim informacijama od g-đe Tahiri koja je vođa kosovske delegacije srpska strana nije bila spremna da prihvati rešenje i zato su se oni povukli. Ako gledate ekonomski, Srbija je prodala Kosovu oko 400 miliona evra robe. Kosovo je prodalo u poslednjoj godini tri miliona robe u Srbiji. Velika disproporcija i ako gledate koji je bio interes, srpska strana nije ništa izgubila priznavanjem kosovskih-carinskih pečata, oni su trebali da kažu dobro onda tri miliona evra robe, a oni su imali tržište od 400 miliona, ako njih nije briga zbog 400 miliona tržišta, zašto bismo mi to radili.

Glas Amerike: Zašto onda Beograd to radi?

Kusari-Ljilja: Ne znam. Naši carinski pečati su u potpunosti u skladu sa Rezolucijom 1244. U svim drugim situacijama Beograd insistira da situacija na Kosovu mora biti u skladu sa rezolucijom 1244 osim zbog kosovskih pečata. I onda kada imaju duple standarde, kada igraju na jednu stranu treba 1244 a sa druge strane zbog kosovskih pečata ne treba 1244 ili to ne prihvataju.

Glas Amerike: Da li su to pečati na kojima piše Republika Kosovo?

Kusari-Ljilja: Ne, ne piše.Tamo samo piše Carina Kosova na engleskom i albanskom jeziku. Uopšte ne piše Republika Kosova. Ako je u saglasnosti sa 1244 i ne može da piše Republika Kosovo.pošto UNMIK ne priznaje Kosovo.

Glas Amerike: Beogradski mediji su javljali da je Srbija prvo prihvatila taj sporazum o pečatima pa se kasnije predomislila?

Kusari-Ljilja: Da, imamo i mi takve podatke. Naš šef pregovaračkog tima, gospođa Tahiri nam je rekla da već ima saglasnost obe strane za priznavanje pečata carine Kosova. Pre kraja juna mi smo znali da su šest tačaka u vezi priznavanja carinskih pečata i da će u julu sve biti u redu i da će obe strane imati saglasnost u vezi pečata. Ali onda ne znam šrta se desilo u Beogradu, što su se povukli od toga.

Glas Amerike: Juče smo imali predstavnike Samostalne liberalne stranke koji su deo vladajuće koalicije na Kosovu koji na neki način optužuju kosovske institucije za to što oni nisu bili upoznati sa akcijom na severu. Kako je to moguće?

Kusari-Ljilja: Ja razumem njihovo osećanje. I mnogi drugi ministri, Albanci, nisu bili upoznati sa akcijom. Bila je situacija da su premijer i još nekoliko ljudi, znači ministar unutrašnjih poslova i drugi komandanti kosovske policije bili upoznati s tim. To nije bilo nešto što se glasalo u vladi, to je bila akcija koju je premijer smatrao da treba preduzeti te noći zbog tenzije i situacije. Znači nije nešto u šta su bili uključeni drugi ministri, a bili isključeni srpski predstavnici. Naprotiv, samo par ljudi je znalo u vezi te akcije, a drugi su bili upoznati preko televizije šta se dešava na severu.

XS
SM
MD
LG