Linkovi

Posledice optužbi o trgovini organima

  • Henri Ridžvel

Na ovoj fotografiji iz februara 2009. Miljana Minić sa Kosova pokazuje slike svog oca i brata koji su nestali tokom sukoba na Kosovu 1998-1999. godine

Na ovoj fotografiji iz februara 2009. Miljana Minić sa Kosova pokazuje slike svog oca i brata koji su nestali tokom sukoba na Kosovu 1998-1999. godine

Vest da se premijer Kosova Hašim Tači opisuje u izveštaju komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope kao vodja kriminalne organizacije nalik na mafiju, optužene za ubistva i trgovinu drogama i ljudskim organima, odjeknula je kao politička bomba na Balkanu. Kako prenosi dopisnik Glasa Amerike iz Londona, Henri Ridžvel, ove optužbe prete da poremete nastojanja vlade u Prištini da stekne puno medjunarodno priznanje i mogli bi da imaju značajne posledice po odnose Kosova sa Zapadom.

U izveštaju se navodi da su na udaljenim lokacijama, poput takozvane „žute kuće“ u Albaniji, članovi Oslobodilaćke vojske Kosova ubili do 500 zatvorenika i vadili im organe koje su zatim prodavali na medjunarodnom crnom tržištu.

Autor izveštaja, izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, tvrdi da su zločini bili zataškani posle konflikta na Kosovu:

„To je bilo poznato mnogim ljudima koji bi vam privatno rekli: ’Da znamo za to, ali iz razlogta političke oportunosti, odlučili smo ili smatramo da treba da ćutimo.“

U izveštaju se premijer Kosova Hašim Tači označava kao vodja kriminalne bande koja je profitirala od trgovine organima i koja je takodje vršila ubistva i bavila se krijumčarenjem droge. Tačijeva partija još slavi pobedu na parlamentarnim izborima 12. decembra, dok Tači tvrdi da izveštaj predstavlja pokušaj da se ukalja ugled lidera Kosova:

Ovaj skandalozni izveštaj člana Parlamentarme skupštine Saveta Evrope Dika Marija je dokument ispunjen lažima i klevetama i reciklira propagandu staru 15 godina.“

Srbija je pozdravila izveštaj Saveta Evrope. Srpske snage su se povukle sa Kosova posle bombardovanja od strane NATO-a. 72 zemlje do sada su priznale nezavisnost Kosova, koju Srbija i dalje osporava.

Džejms Kar-Lindzi iz Londonske škole za ekonomiju napisao je knjigu o nastojanjima Kosova da stekne nezavisnost. On smatra da bi najnovije optužbe mogle da poremete napredak u tom pogledu:

„Mislim da će ovaj izveštaj znatno otežati nastojanja pristalica kosovske nezavisnosti da dobiju dodatna priznanja. Takodje se postavlja pitanje političkog dijaloga sa Beogradom. Vlada Srbije i dalje kaže da je zainteresovana za pregovore, ali ako se ovi navodi istraže i pokaže se da postoje osnovi za odgovornost, mislim da će za srpsku vladu biti vrlo teško da nastavi razgovore sa Tačijem.“

U izveštaju se takodje navodi da su kriminalne bande nastavile da prikupljaju ljudske organe i posle ratnog sukoba, u klinici „Medikus“ nadomak Prištine. Zapravo, u sudskom slučaju koji je još u toku sedmorica optuženih se terete za učešće u trgovini organima siromašnih osoba. Tužioci tvrde da je siromašnim osobama iz Moldavije, Kazahstana, Rusije i Turske nudjeno do 20 hiljada dolara za njihove organe, ali da im taj novac nikada nije isplaćen.

Takodje se tvrdi da je hirurg Ljutfi Derviši bio vodja ove grupe. U izveštaju Saveta Evrope Derviši se dovodi u vezu sa navodnim kidnapovanjem i ubijanjem srpskih civila od strane OVK. Derviši medjutim negira te optužbe.

Tužilac Eleksa u ovom slučaju, Džonatan Ratel, kaže da postoje valjani razlozi zbog kojih se Kosovo javlja kao centar ilegalne trgovine organima:

“Post-konfliktne države u kojima klinike mogu brzo da se osnuju, u kojima pravni režim i sistem zdravstva nisu solidni, mogu da pruže mogućnosti za zloupotrebu. Mogućnosti za eksploataciju ljudi putem nelegalne trgovine su ogromne.“

Parlamentarna skupština Saveta Evrope će raspravljati o izveštaju Dika Martija u januaru i odlučiti da li će i zvanično predložiti pokretanje krivične istrage o navodima protiv Hašima Tačija.

XS
SM
MD
LG