Linkovi

Analitičari o implikacijama mišljenja MSP

  • Dženifer Glas

Predsednik Međunarodnog suda pravde objavljuje mišljenje o nezavisnosti Kosova

Predsednik Međunarodnog suda pravde objavljuje mišljenje o nezavisnosti Kosova

Budućnost Kosova biće na dnevnom redu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja zaseda idućeg meseca. Međunarodni sud pravde nedavno je izdao savetodavno mišljenje da proglašenjem nezavisnosti Kosova nisu prekršene norme medjunarodnog prava. Postavlja se, međutim, pitanje koje su implikacije tog mišljenja na ostale secesionističke pokrete u svetu.

Proglašenje nezavisnosti Kosova dočekano je sa velikom radošću u Prištini, ali ne i u Srbiji gde mnogi Kosovo smatraju kolevkom srpske države. Srpski lideri, pri tom, tvrde da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom, kao i da se time podriva suverenitet Srbije. Međunarodni sud pravde se, medjutim, nije složio sa tim stavom.

Proglašenje nezavisnosti 17. Februara 2008. nije bilo u suprotnosti sa opštim normama međunarodnog prava“, navodi se u odluci suda.

Odluka Međunarodnog suda nije obavezujuća, ali kosovske vođe to smatraju važnim korakom ka širem međunarodnom priznanju i eventualnom učlanjenju u Ujedinjene nacije. Do sada je 69 zemalja, uključujući Sjedinjene Države, Japan i većinu članica Evropske unije, priznalo Kosovo.Tomas Valasek je saradnik londonskog Centra za evropsku reformu:

„To, u stvari, znači da je bez obzira na zakonitost ili nezakonitost te odluke, pre svega reč o političkom pitanju. Sve se svodi na pitanje da li je dovoljan broj zemalja priznao secesiju entiteta.“

Međutim, Kosovo je i dalje suočeno sa teškoćama u pogledu prijema u Ujedinjene nacije, čemu se oštro protive i Kina i Rusija, koje su stalne članice Saveta bezbednosti. Rusija, ključni saveznik Srbije, i sama je umešana u problem secesionizma dve gruzijske pokrajine, Abhazije i Južne Osetije. Rusija, koja je vodila kratak rat sa Gruzijom zbog Južne Osetije, jedna je od malobrojnih zemalja koje priznaju nezavisnost te pokrajine.

„Moskva može da kaže da su Južna Osetija i Abhazija u istoj kategoriji kao Kosovo. Treba samo da obezbedimo priznanja njihove nezavisnosti od strane drugih zemalja, što do sada nije bilo naročito uspešno.“

Debata o Kosovu, Južnoj Osetiji i Abhaziji nije izolovano pitanje. U svetu postoje brojne manjinske grupe koje već duže vreme traže nezavisnost, uključujući grupe koje zauzimaju kompaktnu teritoriju. 30 do 40 miliona Kurda živi na prostoru koji zahvata Tursku, Irak, Iran i Siriju.

Pa ipak, mišljenje Međunarodnog suda pravde nije uzelo u obzir zahtev Kurda za samoopredeljem, ukazuje Katriona Vajn iz Projekta „Hjuman rajts voča“ za Kurde.

"To je razlog što pomenuta odluka Međunarodnog suda pravde ima samo ograničeni značaj za Kurde, jer se odnosi na specifičan slučaj u kojem je bila uspostavljena privremena administracija Ujedinjenih nacija.“

Medjutim, ključne zemlje kao što su Rumunija, Slovačka i Španija, odbile su da priznaju Kosovo iz bojazni da bi to podstaklo secesionističke pokrete unutar njihovih teritorija.


XS
SM
MD
LG