Na Kosovu je u poslednje dve godine postignut značajan napredak, ali se sa reformama mora nastaviti, izjavio je medjunarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt koji je juče izneo ocene svoje misije u Institutu za mir u Vašingtonu.
Do sada je 69 zemalja priznalo Kosovo kao nezavisnu državu, a plan Martija Ahtisarija afirmisao je Kosovo kao demokratsku, multietničku državu sa pravima koja važe za sve i sa gradjanima koji su odlučni da budu potpuno uključeni u projekat njene izgradnje, izjavio je medjunarodni civilni predstavnik Piter Fejt, ističući da je progres koji je načinjen u poslednje dve godine važan pokazatelj predanosti Kosova sebi i svojim partnerima u medjunarodnoj zajednici.
„Kao predstavnik medjunarodne zajednice želim da vas obavestim da je veliki deo medjunarodne zajednice nedvosmisleno podržao zahtev Kosova za medjunarodno priznanje. Očekuje se da će Medjunarodni sud pravde u Hagu doneti savetodavno mišljenje o deklaraciji o nezavisnosti Kosova, do kraja godine, a prema mom mišljenju to može da se dogodi i ranije, već krajem jula. Malo je verovatno da će savetodavno mišljenje suda promeniti mišljenje zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i taj proces je nepovratna činjenica. U svakom slučaju, to savetodavno mišljenje moglo bi da ohrabri Kosovo i Srbiju da se više usmere na tehnička pitanja o praktičnoj susedskoj saradnji“.
Fejt je rekao da je Kosovo načinilo značajne korake u poslednje dve godine. Vlada Kosova veoma brzo radi na izgradnji infrastrukture, otvara agencije i ministarstva uključujući ministarstvo za integraciju sa Evropskom Unijom, kao i škole i puteve. Prošle godine uspostavljen je Ustavni sud, a održani su i lokalni izbori koje je sprovela kosovska Centralna izborna komisija, kaže Fejt.
„U novouspostavljenim opštinama sa srpskom većinom zabeležena je znatnija izlaznost birača i izabrana su četiri gradonačelnika srpske nacionalnosti. U Vladu Kosova, ušli su novi reformski ministri, a uvedeno je i nekoliko mesta zamenika ministara u nastojanju da se proizvede poštenija vlast. Još jedan pozitivan korak bio je imenovanje grčkog ambasadora u Prištini kao zaštitnika EU za versko i kulturno nasledje Srpske pravoslavne crkve na Kosovu. On ima veoma dragocenu ulogu u posredovanju izmedju crkve i lokalnih vlasti i, svakako, UNESKO-a u rešavanju pitanja očuvanja srpskog verskog i kulturnog nasledja“, naglašava Fejt.
Ističući dobru saradnju izmedju kosovskih vlasti i medjunarodne zajednice, Fejt je rekao da i dalje postoje nerešena pitanja.
„Zajednički rad na decentralizaciji treba da se nastavi uz dalje napore vlade Kosova ka srpskoj zajednici uključujući i zajednicu na severu Kosova. Ove godine vlada je načinila odredjeni progres u tom smislu uprkos zastrašivanju nekih ekstremista za koje vlast predstavlja ličnu dobrobit. Novoformiranim lokalnim vlastima treba pružiti adekvatnu podršku kako bi se osiguralo da gradjani mofgu da koriste neophodne vladine servise.“
Vladavina prava je glavni prioritet Kosova, ističe Fejt. Vlada je započela proces izgradnje jasnih pravnih institucija radi obezbedjivanja stabilnog pravnog sistema ali još toga treba da se uradi. Reforma pravosudnog sistema je u toku, rekao je Fejt dodajući da je ohrabren imenovanjem sudija uključujući i u sudu u Severnoj Mitrovici.
Medjutim, Fejt ukazuje da je situacija na severu Kosova i dalje izvor zabrinutosti zbog prisustva paralelnih struktura vlasti.
„Evropska Unija uspostavila je Evropsku kuću u toj oblasti kako bi obezbedila transparentnost, dok misija Euleks radi na tome da poveća kontrolu na dva granična prelaza sa Srbijom koji su i glavni tranzitni putevi izmedju Srbije i severa, i takodje priprema održavanje izbora u Severnoj Mitrovici. Vlasti Kosova izrazile su sveobuhvatan pristup pozivajući na promene bazirane na demokratskim principima i lokalnom vlasništvu. Takav pristup dobio je podršku najmanje dve srpske stranke“.
Fejt je kao najznačajnije, kada je u pitanju sever Kosova, označio izbegavanje svakog nasilja i izbegavanje podela i istakao da ne bi trebalo ostaviti sever Kosova kao zamrznuti konflikt. U tom smislu pomoglo bi okončanje ujedinjenja Evrope, u koju bi bio uključen i Zapadni Balkan. Fejt je zaključio da je za dostizanje te vizije potrebno dalje prisustvo medjunarodne zajednice na Kosovu kako bi ono postalo punopravni član evroatlantske porodice.