Linkovi

Kora drveta - indikator otrovnih hemikalija

  • Erika Selest

Nova tehnika olakšava merenje prisustva opasnih protivpožarnih hemikalija koje su korišćene u mnogim proizvodima.

Protivpožarne hemikalije koriste se u mnogim potrošačkim proizvodima, od električnih uređaja do nameštaja i dušeka. Jedno vreme smatrane su za neophodnost pa su u mnogim zemljama, uključujući Sjedinjene Države, proizvođači bili obavezni da ih koriste. Pošto je utvrđeno da su opasne po ljudsko zdravlje koriste se sve manje, ali su u međuvremenu prodrle u vodu, zemljište i vazduh. Merenje njihovog prisustva nije lako, ali jedna nova tehnika to znatno olakšava.

Za manje od 90 sekundi obična varnica može da izazove pakao, dok protivpožarne hemikalije to mogu da spreče.

Ali istraživač na Univerzitetu države Indijane, Amina Salamova, kaže da kada isparavaju te hemikalije postaju otrovni zagađivači.

“Mogu da utiču na razvoj nervnog sistema, na reproduktivni sistem, na tiroidnu žlezdu…”, kaže Salamova.

Zbog tih opasnosti regulatorna tela i neki proizvođači počeli su da ih izbacuju iz upotrebe. Uprkos tome, tragova protivpožarnih hemikalija i dalje ima u vazduhu i sada su postale globalni problem.

Da bi to dokumentovali, Salamova i njen saradnik Ronald Hajts razvili su novu tehniku za merenje njihove koncentracije u kori drveta.

“Drvo je idealno jer stoji na jednom mestu upijajući ta jedinjenja iz atmosfere”, kaže Hajts.

Salamova dodaje da taj pristup ima mnoge prednosti nad sadašnjim metodama merenja.

Budućnost korišćenja ovog metoda sa korom drveta vidim u zemljama u razvoju, koje nemaju sredstva za obimna merenja atmosfere. On takođe može da se koristi na mestima gde nema struje”, kaže Salamova.

Uz pomoć međunarodne inicijative Globalna mrža za pasivne atmosferske uzorke, Salamova i Hajts primili su uzorke kore drveta iz 12 lokacija u svetu, uključujući Norvešku, Nepal i Kanadu.

Uz pomoć čekića i dleta istraživači skidaju nekoliko komadića kore i šalju ih u laboratoriju univerziteta u Indijani.

Na svih 12 lokacija ustanovljeno je prisustvo protivpožarnih hemikalija, a najveća koncentracija zabeležena je na gradskim lokacijama u Ontariju, u Kanadi i oko severnoameričkih Velikih jezera.

Neočekivano, visoke koncentracije zabeležene su i u nekim zabačenim delovima Indonezije i Tasmanije.

“Tamo gotovo da nema ljudi, a mogući industrijski izvori su daleko. Ipak, prisutnost tih jedinjenja je relativno visoka. U kori drveća na Tasmaniji nivo je ispod prosečnog ali je ipak mogao da se izmeri”, kaže Hajts.

Rezultati ovog istraživanja, objavljeni u časopisu Ekološka nauka i tehnologija, pokazuju da otrovne hemikalije mogu da prelaze velike razdaljine. Salamova se nada da će prikupljanjem uzoraka napraviti globalnu bazu podataka koja će pomoći naučnicima i regulatornim komisijama da bolje razumeju rasprostranjenost protivpožarnih hemikalija i pronađu načine za njihovo uklanjanje iz prirode.
XS
SM
MD
LG