Linkovi

Spoljna politika na dnevnom redu Kongresa

  • Majkl Boumen

Zgrada američkog Kongresa

Zgrada američkog Kongresa

Republikanska stranka, koja od početka naredne nedelje kontroliše oba doma Kongresa, planira da razmotri niz svetskih kriza, kao i Obamine spoljnopolitičke inicijative

Kada se iduće nedelje budu vratili u Vašington, republikanci koji će predstavljati većinu u oba doma Kongresa, nameravaju da stave na dnevni red krizna žarišta u svetu – od Ukrajine do Bliskog istoka, kao i neke od krupnijih spoljnopolitičkih inicijativa predsednika Baraka Obame.

Međunarodni pregovori o iranskom nuklearnom programa, trebalo bi da se nastave samo nedelju dana pošto s radom počne novi saziv Kongresa. Skeptici, poput republikanskog senatora Boba Korkera, najavljuju mogućnost zavođenja oštrijih sankcija Teheranu, ukoliko pregovori ne budu uspeli.

„Kongres želi već na početku ove godine da iznese svoj stav o tom pitanju. Kongres će želeti da oceni sporazum sa Iranom“.

Sumnje Kongresa povodom pregovora sa Teheranom nisu ništa novo. Međutim, pre nekoliko nedelja niko nije slutio da će Kongres da se bavi iznenadnim diplomatskim otvaranjem prema Kubi, koje je inicirao predsednik Obama.

Od danas, Sjedinjene Države menjaju svoj odnos sa narodom Kube“.

Za ukidanje embarga Kubi, potrebna je odluka Kongresa, što podržava demokratski senator Ben Kardin.

„Biće potrebno da Kongres preduzme korake, da bi se krenulo ka otvaranju novog poglavlja u odnosima sa Kubom. Biće to interesantna debata“.

Republikanski senator Marko Rubio spreman je za tu debatu.

Bela kuća je napravila ustupak, odrekavši se svega, a od Havana je dobila malo. Od kubanskog režima nisu dobili obećanja povodom slobode štampe, slobode govora ili slobodnih izbora“.

Republikanci pokušavaju da se pokažu kao konstruktivni kritičari, kaže politikolog Vilijem Hauel.

„S jedne strane žele da steknu poene ističući neuspehe Obamine administracije, dok im je s druge strane potrebno da ih narod vidi kao odgovornu, zrelu stranku, sposobnu da vodi zemlju“.

Zavaljujući većini koju imaju u oba doma Kongresa, republikanci će moći veoma glasno da kritikuju način na koji predsednik reguliše krizna žarišta od Ukrajine do pobune ekstremističke grupe Islamska država u Siriji i Iraku.

„Smatram da ponašanje kao da su SAD nemoćne na ovom i mnogim drugim frontovima, nanosi izuzetno veliku, dugoročnu štetu, našoj zemlji“, kaže senator Korker.

Obama nije pošteđen ni kritike sopstvene Demokratske stranke, kaže analitičar Stjuart Rotenberg.

„Predsednik bi po pitanjima nacionalne bezbednosti mogao da ima iste, ako ne i teže probleme sa levicom u sopstvenoj Demokratskoj stranci. Postoji veliki broj demokrata koji su više zabrinuti u vezi sa mogućim ponovnim angažovanjem američkih vojnika“.

Bez obzira na namere Kongresa, predsednik Obama je po svemu sudeći rešen da ostavi pečat kada se radi o američkom uključivanju u svetska pitanja. U nedavnom intervjuu poručio je: “Verujem u diplomatiju, verujem u dijalog, verujem u angažman“.

XS
SM
MD
LG