Linkovi

Konferencija OEBS-a u Vašingtonu

  • Helena Đorđević

Uprkos drastično različitim pogledima na uzroke ukrajinske krize, i ukrajinski i ruski ambasador u Vašingtonu složili su se da je primena sporazuma iz Minska – put izlaska iz konflikta.

Sporazum iz Minska je najbolji put izlaska iz ukrajinske krize, a OEBS može da doprinese njegovoj primeni, kao „oči i uši medjunarodne zajednice“ na terenu, poručeno je u Vudro Vilson Centru u Vašingtonu na konferenciji OEBS-a „Dani bezbednosti“ – prvoj koja je održana van Beča. Ambasadori Rusije i Ukrajine izneli su suprostavljene stavove o uzrocima krize ali su iskazali podršku OEBS-u i njegovoj posmatračkoj misiji, dok su drugi učesnici isticali da je OEBS, zahvaljujući svojoj neutralnoj prirodi i sastavu, u jedinstvenoj poziciji da doprinese postizanju kompromisnog rešenja.

Uprkos drastično različitim pogledima na ukrajinsku krizu, i ukrajinski i ruski ambasador u Vašingtonu složili su se da je primena sporazuma iz Minska – put izlaska iz konflikta. Dok predstavnik Rusije ističe da Kijev mora da bude „ozbiljan u primeni sporazuma, ukrajinski ambasador Oleksander Mocek poručuje da će način na koji medjunarodna zajednica reaguje na rusku agresiju u Ukrajini odlučiti da li će u budućnosti prevagu imati vladavina prava ili sile.

„Da bi OEBS bio efikasniji treba da postoje pravni mehanizmi za rešavanje kršenja fundamentalnih principa od strane samih članica organizacije. Nedostatak odlučnosti da se brane ti principi značio bi udovoljavanje agresoru.“

Mocek je istakao da je konflikt u Ukrajini veštački izazvala Moskva, i poručio da ublažavanje sankcija Rusiji ne bi smelo da dodje u obzir dok se sporazum iz Minska potpuno ne primeni i integritet Ukrajine opet ne uspostavi, što uključuje i Krimsko poluostrvo.

Ruski ambasador u Vašingtonu, Sergej Kisljak, je istakao da, posle hladnog rata, nije došlo do očekivanog brisanja podela i granica istoka i zapada, već samo do pomeranja te granice ka istoku. On je naveo da su u Kijevu ojačale agresivne, nacionalističke snage i dogodila se neustavna smena režima, što su SAD i Evropa, kako je rekao, „odlučili da ignorišu“, ali ukrajinski narod nije pristao na to.

Gradjani Krima su odlučili da uzvrate udarac, nisu želeli da prihvate promenu koju su im nametnule snage koje nikada nisu bile, blago rečeno, popularne ili prihvaćene u tom delu Ukrajine, i zato su odlučili da glasaju za nezavisnost. Bilo je mnogo rasprava o tome da li je odluka o nezavisnosti Krima legalna ili ne. Mogu da ponudim jednostavan citat koji sugeriše da, budući da medjunarodno pravo ne reguliše primenu prava na samoopredeljenje, koje priznaju UN - bilo kakva odluka te vrste ne može da bude nelegalna sa medjunarodnog aspekta. To nije moje mišljenje već mišljenje SAD predstavljeno sudu u Hagu, kada se razmatrao pravni status Kosova.“

Selest Volander, specijalna savetnica predsednika Obame za Rusiju, s druge strane, ističe da je prošle godine poremećen poredak stabilnosti i saradnje koji je postojao u Evropi proteklih 25 godina, a zasnivao se na poštovanju pravila medjunarodnih institucija – pravila koja se ne nameću članicama već ih one dobrovoljno prihvataju.

„Izazov sa kojim smo suočeni sada nije samo neslaganje izmedju Rusa i Ukrajinaca, već to što Rusija kao veoma moćna, veoma velika i sposobna zemlja - ne poštuje ta pravila. Možda postoji legitimna zabrinutost u istočnoj Ukrajini u pogledu politike centralne vlade. Možda je vlada u Kijevu načinila greške u svom odnosu prema gradjanima istoka i sagledavanju izazova sa kojima su suočeni. Ali ništa od toga ne daje Rusiiji pravo da izvrši invaziju na Ukrajinu, pripoji deo njene teritorije kao što je bio slučaj sa Krimom, i ne daje Rusiji pravo da naoružava, trenira i diriguje Ukrajincima u istočnoj Ukrajini što sada čini.“

Volander je istakla da bi SAD više volele da ponovo vide Moskvu kao integralni, prosperitetni deo medjunarodne zajednice i partnera u rešavanju globalnih problema.

Jedna od tema konferencije bila je otklanjanje prepreka radu posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini, čiji je mandat nedavno konsenzusom produžen na godinu dana.

„Pokušavamo da pošaljemo više ljudi na teren da bismo utvrdili ko krši primirje i nastavićemo da osudjujemo one koji to čine. Jedna od stvari koje želimo je da povećamo profil našeg izveštavanja kako bi postojala jasna slika o tome ko šta radi i ko je za šta odgovoran“, istakao je Lamberto Zanijer, generalni sekretar OEBS-a.

Iako je Ukrajina pozvala medjunarodnu zajednicu da uputi mirovne snage na istok, učesnici OEBS-ove konferencije ukazuju da bi proces uspostavljanja mirovne misije UN-a dugo trajao. Sa praktičnog stanovišta, misija OEBS-a i dalje je najbolji način da se prati sporovdjenje sporazuma, istakao je i stalni predstavnik Nemačke u OEBS-u, Ridiger Ludeking.

XS
SM
MD
LG