Nekada čuvenu američku kompaniju za proizvodnju filmskog i fotografskog materijala Kodak osnovao je preduzimljivi pionir na tom polju, Džordž Istman. 1888. kompanija Kodak je ponudila tržištu prvi fotoaparat pristupačan običnom kupcu. Međutim, u našoj digitalnoj eri kompanija Kodak našla se na prekretnici.
U svoje vreme, kompanija Kodak dominirala je svetom fotografije. Bila je jedna od američkih ikona, kao Merilin Monro, snimljena ovde na 8-milimetarskoj Kodakovoj traci 1958. godine.
Do nedavno, Kodakov logo mogao je da se vidi na mnogim prodavnicama, kao što je ova, koje danas nose znake japanskih kompanija. Njen vlasnik, Said Tariverdi, kaže da je Kodak bio najbolji.
“Kada sam počinjao ovaj biznis, u mojoj radnji skoro sve je bilo od Kodaka. 80 odsto proizvoda nosilo je to ime – projektori, objektivi, kamere… gotovo sve”, kaže Tariverdi.
Ali vremena su se promenila pa se čak pominjala mogućnost Kodakovog padanja pod stečaj jer je digitalna fotografija potpuno preobrazila tu industriju.
1991. Kodak je platio gotovo milijardu dolara kompaniji Polaroid zbog kršenja njenih patentnih prava na kamere i filmove tog tipa. Tariverdi kaže da je za Kodak to bio početak pada.
“Mislim da je to snažno pogodilo Kodak i sprečilo kompaniju da se transformiše kao svi drugi – na primer Fudži – koji se odjednom pojavio u ovoj zemlji i sada je krupan igrač u toj industriji”, kaže Tariverdi.
Ali pojavili su se i drugi – Nikon, Kenon, Soni… kaže profesor Univerziteta Džordžtaun, Sandip Dahija.
“Pokušao je i Kodak da uskoči u taj voz i razvije digitalni biznis. Na žalost, već je bilo drugih koji su daleko odmakli. Na tom polju konkurencija je jaka pa im transformacija nije uspela”, kaže profesor Dahija.
1988. Kodak je u svetu imao 145 hiljada zaposlenih. Danas ih je manje od 19 hiljada. Pre dve godine prestali su da proizvode filmsku traku tipa kodakrom (Kodachrome), nekada čuvenu po kvalitetu.
Paradoksalno, Kodak je kompanija koja je 1975. godine pronašla digitalnu kameru. Aparat koji je u saradnji sa Nikonom ponuđen tržištu 1992. godine koštao je 13 hiljada dolara i nije postigao značajniji uspeh.
“Ali slično se dogodilo i Soniju, koji je imao već razvijenu tehnologiju za audio plejere ali je čekao, pa su ga pretekli ajfon i ajpod. Nije retko da kompanije ne uvide na vreme prednosti nove tehnologije koju već imaju i propuste da ulože novac u nju”, kaže profesor Dahija.
Kodakov loš položaj na tržištu odrazio se na vrednost njegovih deonica. Od 97 dolara 1997. pala je na manje od jednog dolara 2011. Ali kompanija kaže da se ne predaje i da neće bankrotirati. Film za tradicionalne kamere još se dobro prodaje, a njeni funkcioneri kažu da imaju patente za nove proizvode koji bi mogli da donesu milijarde dolara.