Linkovi

Kirkegard o bregzitu

  • Jela Defrančeski

Džejkob Kirkegard, ekonomista Instituta Peterson za međunarodnu ekonomiju

Ishod pregovora između Evropske unije i Ujedinjenog kraljevstva odrediće sudbinu britanske ekonomije pete po veličini u svetu, trenutno vredne 2,6 hiljade milijardi dolara, kao i to da li London može da zadrži status jednog od najmoćnijih finansijskih tržišta globalnih razmera. S druge strane, za Evropsku uniju, trenutno pogođenu serijom simultanih kriza, odlazak Britanije predstavlja najveći udarac u poslednjih šest decenija njenog postojanja.

Dvadeset devetog marta, devet politički burnih meseci nakon što su Britanci izglasali bregzit, počeo je i formalni proces izlaska Ujedinjenog kraljevstva iz evropskog bloka. Prva stvar na dnevnom redu je obaveza Britanije da plati oko 62 milijarde dolara za sam izlazak iz Unije.

Ta svota obuhvata britanske budžetske obaveze koje će ostale članice platiti pošto Britanija napusti EU; zatim penzione obaveze preuzete na osnovu članstva u Uniji; i takozvane potencijalne obaveze – kao, na primer, finansijska pomoć Irskoj u slučaju bankrotstva te zemlje.

Premijerku Terezu Mej čeka ne samo skup već i veoma komplikovan proces "razvoda", koji teško može da bude postignut u predviđenom roko od dve godine, upozarava Džejkob Kirkegard ekonomista uglednog vašingtonskog Instituta Peterson za međunarodnu ekonomiju. U tom roku je možda moguće rešiti pitanje preostalih dugova i eventualno statusa Britanaca koji žive u Evropi i obrnuto, ali sve ostalo iziskuje mnogo više vremena, dodaje on.

"Ideja da se može u nekom kratkom roku postići bilo kakav dogovor o budućim odnosima Velike Britanije i Evropske unije, nije realna. Da li će prekinuti sve odnose - ne verujem, da li će uspostaviti duboke trgovineske veze - na kraju je moguće, ali ništa od toga ne može da se ostvari u roku od 24 meseca. Dakle, vremenske odrednice ne idu u prilog Terezi Mej. U stvari, dvogodišnji rok je prema Lisabonskoj povelji namerno veoma skraćen kako bi se obeshrabrio izlazak bilo koje od članica", kaže Kirkegard.

Ukoliko britanska vlada ne uspe u tom roku da postigne celoviti dogovor, Britanija jednostavno ispada iz Unije. To saznanje koje će moći da se nasluti u mesecima pre isteka roka imaće izrazito negativne ekonomske posledice po britansku stranu, kaže Kirkergard.

"Biznisi koji se sada nalaze u Ujedinjenom Kraljevstvu počeće da se iseljavaju i pre isteka roka, što će oslabiti pregovaračku poziciju Londona. Terezi Mej je mnogo više potreban sporazum nego Briselu, koji može da čeka, ona ne može.“

Britanskoj premijerki je takođe neophodno da do kraja marta 2019. postigne privremeni prelazni sporazum sa Evropskom unijom, jer očigledno dugoročni trgovinski sporazum dve strane ne može da se utanači do tada, podseća naš sagovornik.

"Prelazni dogovor je neophodan. Da li će da traje godinu, dve ili pet godina, niko ne zna. Ali to je drugo pitanje po značaju koje Mej mora da reši, jer u suprotnom stižemo do 'ivice ambisa'. Biznisi će početi da beže, dok će premijerka politički da oslabi.“

Politička situacija u toj ostrvskoj zemlji bi takođe mogla da se komplikuje. Škotska vidi svoju budućnost unutar EU, poruka je škotske premijerke Nikole Sturdžen, dok severnoirska nacionalistička stranka Šin Fein zahteva referendum o ujedinjenju s Republikom Irskom, zaključuje Kirkegard.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG