Izgledi za uspeh razgovora u Ženevi

Odluka predsednika Baraka Obame da u saradnji sa Moskvom nađe diplomatsko rešenja za krizu posle napada hemijskim oružjem u Siriji, mahom je dočekana sa odobravanjem u američkoj javnosti, ali i sa izvesnim negodovanjem među američkim saveznicima na Bliskom Istoku. Koleginica Jela Defrančeski razgovarala je sa vojnim ekspertom nevladinog Atlantskog Saveta, Džordžom Benitezom i profesorom na univerzitetu Harvard, Stivenom Voltom, koji imaju oprečna mišljenja o šansama za uspeh najnovije diplomatske inicijative i posledicama američkog odustajanja od vojne opcije u Siriji.

Iako je već na startu upozorio da nije izvesno da će ruski predlog uroditi plodom, predsednik Barak Obama odmah je uputio državnog sekretara Džona Kerija da pokuša da sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom usaglasi plan za oduzimanje i uništavanje hemijskog oružja sirijskog režima.

Mnogi analitičari smatraju da Obamina administracija nije imala drugi izlaz, s obzirom da se velika većina Amerikanaca usprotivila najavljenoj vojnoj akciji u Siriji.
Džordž Benitez, vojni stručnjak privatnog Atlantskog saveta, je skeptičan. Stavljanje sirijskog hemijskog oružja pod kontrolu nije moguće ostvariti u uslovima građanskog rata, tvrdi on.

“Čak i kada bi bio usaglašen plan o tome, ne vidim način na koji bi takav dogovor mogao da se sprovede. Ko će preuzeti kontrolu nad tim oružjem, ko će uputiti svoje snage da obezbedi to zaplenjeno oružje.Šta znači međunarodna kontrola? Da li to znači snage Ujedinjenih nacija, ruske mirovne snage ili nešto treće? Amerikanci neće takvu ulogu. Prema nekim procenama Sirija poseduje oko hiljadu tona hemijskog oružja. Preuzimanje i obezbeđivanje tolike količine nervnog gasa iziskivaće hiljade vojnika.”

Pregovori o hemijskom oružju u Ženevi, promenili su odnos snaga u Siriji, ističe profesor univerziteta Harvard, Stiven Volt. Sirijski lider Bašar al Asad postao je nezaobilazni faktor u rešavanju sirijskog konflikta, bez obzira što je predsednik Obama sve doskora govorio da dok je Asad na vlasti, nema političkog rešenja za Siriju.

“Činjenica je da dogovor koji se pominje podrazumeva ostanak sirijskog predsednika Asada na vlasti bar privremeno. U stvari, dogovor predstavlja posredno priznanje da SAD moraju da posluju sa Asadom, jer je njegova saradnja bitna za preuzimanje nadzora nad hemijskim oružjem. Iako se to nama ne sviđa, on je na čelu vlade.”

Volt dodaje da Asad ostaje i važan faktor u traženju političkog rešenja sirijske krize.

“Problem je u tome što niko ne može da ponudi čarobnu formulu, kojom bi Asad bio primoran da siđe sa vlasti, a da ne dođe do pogoršanja situacije u zemlji. Kada se bude završio posao sa hemijskim oružjem, na dnevni red dolazi dogovor o političkoj tranziciji u Siriji, kako bi se okončalo krvoproliće u zemlji. Mislim da će i tu biti važna uloga Rusije, ali i Irana, pre svega zbog toga što mogu da utiču na svog saveznika Asada. Pored njih u taj proces treba uključiti sve zainteresovane zemlje u regionu, uključujući Tursku, Jordan, kao i zalivske zemlje.”

Medjutim, Džordž Benitez ističe da bi neuspeh američko-ruskih razgovora u Ženevi mogao da vrati Vašington na poziciju da ponovo razmišlja o vojnoj opciji. Sjedinjenim Državama će biti mnogo teže da organizuju međunarodnu koaliciju za Siriju po drugi put, ističe on:

“Način na koji je administracija regulisala pitanje hemijskog oružja, drastično je komplikovao svaku akciju koju bismo eventualno preduzeli u budućnosti. Nije bilo dovoljno konsultacija sa našim saveznicima. Čak je izgledalo da će akciji jedino da se pridruži Francuska. Saveznici u regionu kao što su Turska i Saudijska Arabija, nisu bili uključeni u te konsultacije. Ukoliko administracija kasnije bude želela da preduzme oštriju akciju, teško će moći da obrazuje dovoljno snažnu koaliciju.”