Odlazak na koncert uživo, u veliku koncertnu dvoranu, arenu ili čak na stadion, zajedno sa hiljadama drugih ljubitelja muzike je izuzetno iskustvo. Čak i u manjim prostorima, kao što su male sale, barovi ili kafići, talentovani muzičari mogu da stvore energiju i uzbudjenje za pamćenje. Međutim, ovde u SAD, jedan potpuno drugačiji prostor za muzičke nastupe dobija na popularnosti. Glas Amerike vodi vas na koncert u privatnoj kući u Nešvilu.
Kantautorka Analis Emerik sprema se za nastup. Većinu večeri, ona nastupa u kafićima, barovima, salama na koledžima i drugim malim salama širom zemlje. Medjutim, večeras će svirati pred grupicom ljudi u dnevnoj sobi Kristine Šulc.
“Umetnik dodje u moju kuću i svira, ne moram nigde da idem. Sve što treba da uradim je da stvorim atmosferu za koncert a to ću da uradim drage volje“.
Šulc već oko četiri godine organizuje koncerte u svojoj kući. Ponekad im prisustvuje i po tridesetak ljudi, obično njenih prijatelja, komšija i rođaka, ali dođu i nepoznati ljudi, koji pronađu koncerte izlistane na vebsajtu za koncerte u kućama.
„Imali smo rok koncerte, bluz, pop, folk, manje-više sve vrste muzike u ovoj kući“.
Koncerti u kućama su postali važan deo prihoda Analis Emerik.
“Mogu da sviram u nekom baru za 100 dolara, ali mogu i da održim koncert u nečijoj kući, a ako se skupi 50 ljudi i svako plati 20 dolara – to je za mene odlična noć. Pri tome, svi kupuju moje diskove, to je sjajno“.
Emerik smatra da se gledaoci koncerata u kućama po pravilu pretvaraju u lojalne fanove. Oni nastavljaju da prate njen rad, kupuju njene nove albume i pojavljuju se da je slušaju kako peva kada sledeći put dodje u njihov grad.
“To je potpuno jedinstveno iskustvo, drugačije od onoga kada svirate u nekom kafiću i baru gde obično ima ljudi, ali ne znate da li su tu baš zbog vas“.
Čarli Den je ranije organizovao nastupe umetnika kao što je Analis Emerik. Sada drži časove muzičkog menadžmenta na državnom univerzitetu Midl Tenesi. Prema njegovim rečima, koncerti u kućama su sve popularniji ali finansijski mogu da budu rizični za umetnike.
“Kod većine koncerta u kućama nemate nikakve garancije koliko ćete novca zaraditi. U stvari, po zakonu, kod kućnih koncerata je zabranjeno naplaćivanje ulaznica. Većina organizatora može samo da odredi sumu koja se predlaže kao donacija“.
S druge strane, Den ističe da koncerti u kućama mogu da popune prazne datume na kalendaru nekog umetnika i pomognu mu da dobije lojalnu publiku.
Analis Emerik kaže da je u nekim kućama svirala tako često da su joj domaćini postali bliski prijatelji pa čak i deo porodice.
“Kažu da su mi njihova vrata uvek otvorena ako sam na proputovanju ili mi treba mesto da odsednem u Virdžiniji ili Merilendu, ili negde drugde... To je zaista lepo iskustvo jer su u pitanju dobri ljudi koji vole muziku“.
Emerik, međutim, priznaje da svaki kućni koncert ne prođe baš kako je planirano. Na primer, nedavno je imala zakazan jedan u Ajdahu. Ispostavilo se da je kuća bila deo nudističke kolonije.
