Linkovi

Klark: Turska želi veći uticaj

  • Branko Mikašinović

Klark: Turska želi da bude sastavni deo regionalnih dogovora, da bude učesnik u donošenju odluka i da ne bude samo tranzitna tačka.

Klark: Turska želi da bude sastavni deo regionalnih dogovora, da bude učesnik u donošenju odluka i da ne bude samo tranzitna tačka.

O Turskoj i njenoj regionalnoj ulozi, mogućnosti učlanjenja u EU i odnosima sa SAD, kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa bivšim britanskim diplomatom i saradnikom Karnegijevog saveta za medjunarodne odnose, Džonatonom Klarkom.

Klark: “Turska je ušla u veoma interesantnu fazu u svojoj istoriji. Ankara sada smatra da bi trebalo da igra daleko važniju regionalnu ulogu nego tokom Hladnog rata. Tradicionalni imidž Turske, posebno na zapadu, bio je da je ona most izmedju zapada i istoka, odnosno islamskih zemalja. Turska želi da odbaci taj imidž, jer on znači da ona igra ulogu nekog drugog, da jednostavno služi kao prolaz, a ne kao nezavisni regionalni akter. Drugim rečima, Turska želi da bude sastavni deo regionalnih dogovora, da bude učesnik u donošenju odluka i da ne bude samo tranzitna tačka. To je interesantna transformacija predstave koju Turska ima o samoj sebi.“

Glas Amerike: Postoje oprečni stavovi o pozitivnim i negativnim aspektima učlanjenja Turske u Evropsku uniju.

Klark: „Zahtev Turske za članstvo u EU se razmatra već oko dve decenije i to je veoma složeno pitanje. Zvanična politika Ankare je da se nastavi sa tim procesom učlanjenja i nju deli i poslovna elita te zemlje, videći u tome korist za sebe i za zemlju. Medjutim, postoji i protivteža tom stavu, da je cena za ulazak u EU previsoka jer pretpostavlja transformaciju turske političke kulture i njenih tradicionalnih orijentacija. Pristalice te struje smatraju da neulazak Turske u EU ne bi predstavljao tragediju, jer postoji prostor za aktivnosti na drugim stranama.“

Glas Amerike: Kako Turska vidi svoju ulogu u regionu?

Klark: „Turska sada vidi sebe kao zemlju koja treba da ima centralnu ulogu u jednom strateški važnom, ali nestabilnom regionu. Njen politički moto u pogledu odnosa sa susednim zemljama je da nema nikakve probleme sa tim državama. Turska ima dobre odnose sa zemljama sa kojima SAD i Evropa nemaju, na primer sa Iranom i Sirijom, i tu ona vidi svoju značajnu ulogu. Dakle, Ankara je važan i koristan regionalni akter.“

Glas Amerike: U kom se pravcu kreću budući odnosi SAD i Turske?

Klark: “Obe strane će morati da obrate pažnju kako tretiraju jedna drugu. S jedne strane, Vašington tradicionalno lakše saradjuje sa, kako se to kaže, zemljama klijentima, nego sa ravnopravnim partnerima. Turska je tokom Hladnog rata imala zaštitinka u SAD i od nje se očekivalo da prihvata i sledi stavove Vašingtona, što je uglavnom i bio slučaj. Medjutim, to se promenilo tokom prvog rata u Zalivu, kada je Vašington planirao da napadne Irak i sa severa, za šta mu je bila potrebna pomoć Tuske, što je turski parlament odbacio. S druge strane, Ankara bi morala da bude oprezna pošto bi je njeno novostečeno samopouzdanje moglo da odvede u neželjenom pravcu u odnosima sa SAD.“

XS
SM
MD
LG