Uprkos izjavi jednog visokog iračkog vojnog funkcionera da bi američke snage trebalo da ostanu u Iraku do 2010. godine, Bela kuća je potvrdila da planira da do kraja ovog meseca povuče američke vojnike iz svih borbenih operacija u Iraku. Tim povodom kolega Branko Mikašinović razgovarao je sa saradnikog vašingtonskog Centra Vudro Vilson, Džonom Sitilidisom.
Sitilidis: “Prema ranijem sporazumu izmedju koalicije predvođene Sjedinjenim Državama i iračke vlade, do kraja ovog meseca američke i koalicione snage povući će se iz borbenih zadataka u svoje baze. Postavlja se pitanje da li će to povlačenje američkih snaga dovesti do slabljenja uticaja i moći američkih i iračkih trupa i podsticanja nestabilnosti u Iraku. Sprovodjenje te odluke bi potencijalno moglo da stvori ogromne bezbednosne i političke probleme u toj zemlji, tim pre što je ona najvažniji američki regionalni saveznik, od nacionalnog i medjunarodnog bezbednosnog interesa. U svakom slučaju, prema sporazumu o vojnim snagama i aktivnostima predvidja se ostanak 50.000 američkih vojnika u Iraku, koji će biti angažovani u logističkoj podršci i stabilizacionim naporima, i posle 2010. godine. Tom incijativom će se borbene odgovornosti u potpunosti prebaciti na iračke snage. U slučaju da al Kaida počne da stiče preimućstvo, još uvek ćete dakle imati tih 50 hiljada američkih vojnika koji bi ponovo mogli da budu angažovani u borbenim zadacima. Znači, ovo nije crno-bela solucija.“
Glas Amerike: Ali, administracija predsednika Obame je sada najviše fokusirana na operacije protiv al Kaide u Avganistanu i Pakistanu?
Sitilidis: “Opasnost koja preti od al Kaide je i dalje operativne, ali i simbolične prirode, u smislu veće opasnosti koja dolazi od radikalnih islamskih elemenata širom sveta, a posebno u njegovom zapadnom delu. Umesto u Iraku, linija fonta ka al Kaidi je sada na avganistansko-pakistanskoj granici, ali je latentno prisutna i drugde. SAD i saveznici su odlučni da eliminišu al Kaidu, njene lidere, sledbenike i ideologiju. Stoga u SAD postoji konsenzus u pogledu podrške nastojanjima predsednika Obame u Avganistanu, uprkos situaciji u Iraku.“
Glas Amerike: Da li bi efikasnija i transparentnija vlada u Avganistanu bila uspešnija od sadašnje?
Sitilidis: “Problem avganistanskog rukovodstva će biti sa nama verovatno još dugo vremena. U toj zemlji će biti teško uspostaviti demokratsku upravu zapadnog tipa, transparentnu i sa liderom koji je na visini svog zadatka. Oni koji smatraju da su u Avganistanu moguća savršena rešenja i savršeni lideri imaju nerealno viđenje tamošnje situacije. Ne treba tražiti idealno rešenje, već jednostavno privoleti predsednika Karzaija da operiše na nivou konsenzusa sa svim segmentima društva i obezbediti legitimnost i bezbednost, kao i unaprediti medjunarodnu saradnju u borbi protiv Talibana i Al Kaide. U krajnjoj liniji, rešavanje drugih regionalnih izazova kao što su iranske nuklearne ambicije, situacija u Pakistanu, zategnutost na Bliskom istoku itd - sve to zavisi od stabilnosti Avganistana.“